Naslovna Novo Novo/godišnje normalno

Novo/godišnje normalno

606
0

Moja mala sestra Damjana je sidila na tapetiću i plakala je. Mama i tata su klečali do nje i tješkali su je. Ja sam ugibao u primaću i pitao sam: „Zašto Damjanica plače?“ Damjana je dignila ćuturicu prema meni i raskrivila se: „Neće maloj doć Dida Mraz! Buuuuuuuu!“

Onda je mama pomilkila Damjanicu po leđima i rekla je: „Pa sad smo ti objasnili, zlato! Viš da je ova korona sve spizdila! Ne može Dida Mraz putovat kako mu se napne! Zarazija bi se i eto ti đavla!“ Tata je rekao: „Dida Mraz je star ka mekuzalem, on je najgora rizička skupina!“ Mama je rekla: „I plus je dosta punašan, sigurno ima problema i sa srcen i sa disanjem!“ Tata je rekao: „To šta je on Dida Mraz ne znači da ne mora poštovat mjere, nosit masku i držat distamcu od par iljada kilometara!“ Mama je rekla: „Na šta bi to sličilo da sad dok divljaju virusi ide dilit dici poklone, štrapacira se od kuće do kuće, skupi koronu i završi na rekspiratoru!“ Tata je rekao: „Otega bi trista posto! On je najgora rizička skupina, ima miljon godina!“ Mama je rekla: „I zamisli da umre Dida Mraz!? Pa to bi bija horor na kvadrat! Da više nikad nijedno dite ne dobije poklon od Dida Mraza, zato šta se nije čuva i ponaša odgovorno!“ Tata je rekao: „Sad mu je najsigurnije da sačeka u Laponiji dok dođe vakcima! Pa će dogodine dici podilit duple poklone!“ Mama je rekla: „A da ne govorimo da je i stožer propisa strogu zabranu kretanja! Nemoš ti više putovat bez propusnice, miki, nema šanse!“ Tata je rekao: „Sad ti triba propusnica za doć iz Šibenika u Split, a kamoli za doputovat sanjkama iz Laponije do našeg stana!“ Mama je rekla: „A i ti stožer, znaš, daće mi adresu! Puštaju one pope da u crkvama drže mise prid iljadu svita, da se svi dobro naštrcaju sa virusima, a vamo zabrane Dida Mrazu da podili dici poklone!“ Tata je rekao: „Kuri njih bolac šta naša Damjanica roni suze!“ Mama je rekla: „To je sve banda klerofašistička! Jeben ja cili stožer u glavu!“ Tata je rekao: „Šta nisu onim pendofilima sa Kaptola zabranili da okolo dile hostije i prave masovna okupljanja, nego su išli baš na Dida Mrazu trenirat strogoću! Uvik in je bija crvena krpa!“ Mama je rekla: „Važnije im je da rulja liže oltare, nego da dičica dobiju poklone za novu godinu! Sramota!“ Samo moja sestra Damjana nije ni za sekund prestala cendrat. Ona je dignila ćuturicu prema meni i raskrivila se: „Neće maloj doć Dida Mraz! Buuuuuuuuuu!“ Ja sam njoj pružijo ruku i rekao sam: „Dođi ti braci! Braco će tebi sve objasnit!“ Onda smo ja i Damjana izgibali iz primaće i otpičili u sobu.

Onda sam ja u sobi Damjanici rekao: „Gleaj, sekac! Mama i tata ti prodaju spiku da Dida Mraz postoji zbog toga da ti ne bi dobila poklon! To ti je novo normalno! Bereš?“ Damjana je zavrtila sa glavom i rekla je: „Ne beren!“ Ja sam njoj rekao: „Gleaj, sekac! Kad san ja bija mali ka ti, onda su mi roditelji, kad mi ne bi tili kupit poklon za novu godinu, govorili da Dida Mraz ne postoji! To je bilo staro normalno! Bereš?“ Damjanica je klimnila: „Beren!“ Ja sam rekao: „E, a sad kod roditelji neće da ti kupe poklon, onda govore da Dida Mraz postoji, samo ka za fintu da zbog korone ne može doć! To ti je novo normalno! Bereš?“ Damjana je klimnila: „Beren!“ Ja sam rekao: „Znači, razlika između starog i novog normalnog je da prije nisi dobiva poklon jer pošto Dida Mraz ne postoji, a sad ne dobivaš poklon jer pošto Dida Mraz postoji! Bereš?“ Damjanica je pitala: „A je li onda Dida Mraz postoji ili ne postoji?“ Ja sam rekao: „Naravska stvar da postoji! Prema mojin imformacijama mora bi nan pozvonit na vrata za kvarat od ure!“

Za kvarat od ure je Dida Mraz pozvonijo na vrata. Dida Mraz je viknijo: „Hoj, hoj, hooooj… Ko je ovo doša?“ Ja i Damjanica smo cijuknili: „Dida Mraaaaz!“ Dida Mraz je dignijo ruke uvis i viknijo je: „Hoj, hoj, hooooj… Ima li ovde dice šta čekaju pokloneeee?“ Ja i Damjanica smo zapljeskali: „Imaaaaaa!!!“

Onda je Dida Mraz ugibao kod nas u kuću. Dida Mraz je masu sličijo na mog didu sa Šolte. Samo šta je imao bradu od vate i crvenu kapu sa bilin pumpunom. Mama i tata su piljili u njega sa turbo izneredom. Dida Mraz je rekao: „Šta me ovi vaši roditelji debilski gledaju? Ali nikad nisu vidili Dida Mraza?“ Mama je zamuckala: „Kako moš u tin godinama… pa ti si rizička skupina, čoviče…“ Tata je zamuckao: „A i stožer je zabranija putovanja…“ Dida Mraz je rekao: „Koji stožer, jebate? Jel to neka ustaška rič? Ka bojnik, satnik il dovratnik? Ja ne razumin šta to znači! Kod nas u Laponiji nema ustaških riči!“ Mama i tata su začepili labrnje i iskobečili su oči. Dida Mraz je rekao: „Nego, oćemol mi preć na poklone?“ Ja i Damjanica smo cijuknili: „Oćemoooo!“ Dida Mraz je rekao: „E, ali poklone dobivaju samo dobra dica, a zločestima ništa! Jestel vi dva bili dobri?“ Ja i Damjana smo rekli: „Jesmo!“ Dida Mraz je pitao: „Jestel šta grubo govorili protiv druga Tita?“ Ja i Damjanica smo rekli: „Nismo!“ Dida Mraz je pitao: „Znate li svih sedan ofanziva?“ Ja i Damjana smo rekli: „Znamo!“ Dida Mraz je rekao: „Okej! Onda da čujen želje!“

Onda je Damjanica rekla: „Mala bi tila barbiku doktoricu!“ Onda sam ja rekao: „Ja bi tija Blu tander transformera!“ Dida Mraz je pljesnijo sa rukama: „Nemoš virovat, čoviče! Baš to van je Dida Mraz izabra za poklone!“ Ja i Damjana smo zinili sa ustima. Dida Mraz je rekao: „Samo, normalna stvar, nisan se moga u ovo nedoba poć smucat po tržnin centrima i gužvat među sviton, da ne fasujen koronu! Zato san van sinoć ostavija lovušu da si sami kupite! Robi, viš gori na frižideru, ispod one košare sa ključima ti je jedna bila kuverta! Aj je donesi!“ Ja sam u roku munja spičijo do frižidera i skupijo sam kuvertu. Mami je uletijo iznered: „Jebate patak, to nan je za struju…“ Samo ja sam u roku dz nacrtao se sa kuvertom isprid Dida Mraza. Dida Mraz je meni rekao: „E viš, unutra ti je čipo pesto kuna! Znači, dvista kuna za barbiku doktoricu, a trista kuna za Blu tander transformera!“ Ja i Damjanica smo cijuknili: „Jupiiiiiii!!!“ Onda je tata Dida Mrazu viknijo: „Alo, fosilac, to su nan šoldi za platit ratu od struje!“ Dida Mraz je rekao: „Koja struja, jebate? Jel to takođe neka ustaška rič? Kod nas u Laponiji nema struje!“ Mama i tata su opet tiltali i iskobečili su oči. Dida Mraz je meni i Damjanici rekao: „Ajte vi dva sad u sobu podilit đenge… Čekaj, čekaj, a di je pismica za Dida Mraza?“ Onda smo ja i Damjana uvatili se za ruke i pivali smo: „Ringe ringe raa-jaaa, doša čika paa-jaaa, papo jeo jaa-jaaa, jedno jaje buć, ami dica čuč!“ Dida Mraz je rekao: „Bravo, moji! Sad kimba u sobu!“

Onda smo ja i Damjanica otrkenzi u sobu. Onda je tata arlauknijo na didu: „A znaš šta, staro prdilo, sad si privršija svaku miru! Baciću te niz balkon, majkemi isukrstove!“ Dida je njemu rekao: „Aj, zete, šta si se usra! Dobićeš svoju lovušu nazad!“ Onda je dida izvadijo đenge iz takujina. On je rekao: „Nije meni teško pljunit pesto kuna da mi ćer i zet ne ispadnu zadnja govna u dičjin očima!“ Mama je njega pitala: „Kako si ti zna da nan je kuverta na frižideru?“ Tata je zarežao: „Šta kako je zna? Javija mu je oni mali udbaš! Škovaca od Robija mu sve živo telefonira!“ Dida je rekao: „Sram vas može bit oboje! Vlastitu dicu ić tako bezdušno zajebat, uništit im novu godinu… Takli ste dno, časna rič, muka mi vas dođe gledat!“ Tata je njemu rekao: „Daj ti te šolde, pa pizdi šta te god volja!“ Onda je on mašijo se da će uzet lovušu. Samo dida je izmaknijo ruku sa đengama i rekao je: „Čekaj malo, čekaj… A di je pismica za Dida Mraza?“ Tata je dreknijo: „Koja pismica, jebenliti krvavu nedilju?! Daj to vamo!“ Dida je dignijo bradu i rekao je: „Ako su dica mogla otpivat pismicu za Dida Mraza, možete i vi! Inače se pozdravi da đengama!“

Ja i Damjanica smo u sobi skakućali oko kuverte i davali smo si po gimi fajv. Onda je iz kužine se čulo kako mama i tata pivaju: „Hej Slaveeniii, jošte žiiviii duh naašiiiih djedoovaaa, dok za naarood srce biijeee njihooviiiih sinoovaaa…“

Robi K. (IIIa)

(606)