Zidna promižba
Ja i moj drug Dino smo sa crnim autolakom šarali po zidu od škole. Onda je nas neko odiza obojicu ćopijo za uvo. Neko je bijo onaj nastavnik Baćo iz tjelesnog. Nastavnik Baćo je viknijo: „Aha, iman vas!“ Dino je skriknijo: „Ajmeee!“ Ja sam skriknijo: „Ajmeee!“ Nastavnik Baćo je potizao nas oba za uvo i govorijo je: „Šta sad ajme? Šta sad ajme? A znate šarat po zidu, pizdalivan materina vlaška!“ Ja sam cijuknijo: „Zašto vlaška?“ Nastavnik Baćo je rekao: „Zato šta niste u stanju ni šarat zidove ka normalna dica, nego mi posrid škole radite promižbu za Keruma!“ Ja i Dino smo ušokotrili se i začepili smo labrnje. Nastavnik Baćo je nas trgnijo za uši i podviknijo je: „Riga mi se na vas dva, majkemi! Ne mogu zamislit da učenici naše škole mogu tako nisko past! Aj mrš iz ovih stopa kod direktorice!“
Direktorica je nas gledala krvoločki i grickala je penkalu. Ja i moj drug Dino smo sidili na katrigama prikoputa dićinog stola. Onda je dića nagnila se prema naprid i rekla je: „Još bi skužila da ste išli šarat neke pizdarije i beštimje po zidovima! Al da idete po školi šarat promižbu za Keruma, e to majke mi božje ne mogu svatit! Jel moguće da u našoj školi ima takvih degenerika?!“ Ja i Dino smo gledali u parket i šutili smo. Dića je dreknila: „Skoro puna tri razreda škole imate, skoro ste datakorečen akademski građani, a idete radit promižbu za Keruma! Pa jestel toliko retardirani, u pizdu mile deve?!“ Ja i Dino smo skupljali usta i šutili smo. Dića je viknila: „I je li škola misto za političku promižbu?! A? Je li naša škola triba ispast kažin ka hotel Marjan?! Oćetel mi sutra ić dizat križ na krovu?!“ Ja i Dino smo gledali u plafonjeru i šutili smo. Dića je rekla: „Sad vi mislite da ću vam ja po stoti put zvat roditelje u školu? Je li, klipsoni? E pa oću klinac!“ Meni i Dinu je uletila lakša tupaja. Dića je rekla: „Zvaću panduriju!“
Onda je za po ure u dićinu kamcelariju ugibao onaj barba Evelin iz pandurije. Barba Evelin je rekao: „Sad san slika sa mobitelom onu stravu na zidu! Užas, jebate! Pa ono je čista promižba za Keruma!“ Direktorica je njemu rekla: „E, a šta san vam ja rekla!“ Barba Evelin je pogledao prema meni i Dinu i rekao je: „Znan, čoviče, al nisu to dica od tri godina bez škole, pa da rade promižbu za Keruma! Ovo su već veliki klipani! Datakorečen akademski građani!“ Uča je porumenkila i rekla je: „Nisu svi naši učenici toliko bez mozga! Ovi dva su ekstremski slučajevi!“ Barba Evelin je stavijo ruke na kukove i zapiljio se u mene i Dina. On je rekao: „Onda vi dva, šta imate za reć?“ Dino je rekao: „Ništa!“ Ja sam rekao: „Ništa!“ Barba Evelin je pitao: „Jesul vas kad ste bili skroz mali roditelji zlostavljali i cipali sa tvrdim predmetima po glavi?“ Dino je rekao: „Nisu!“ Ja sam rekao: „Nisu!“ Barba Evelin je pitao: „Jel vas možda puka kamijon u punom naletu, pa ste dobili potres mozga?“ Dino je rekao: „Nije!“ Ja sam rekao: „Nije!“ Barba Evelin je dreknijo: „Pa zašto onda radite promižbu za Keruma, pizdalivan materina vlaška?“ Dino je rekao: „Za sto kuna!“ Ja sam rekao: „Za sto kuna!“
Barba Evelin je tiltao sa očima. Onda je on pitao: „Kakvih sto kuna?“ Ja sam rekao: „Barba Žele daje sto kuna i besplatni autolak akošmu šarat promižbu po zidovima!“ Dino je rekao: „Plus topla sendva u Popaja za prebačaj norme!“ Direktorica i barba Evelin su se značajski pogledali. Dića je vrtila sa glavom i rekla je: „Nemoš virovat, čoviče božji! Nije mu dosta hotel Marjan, i cili Marjan, i cili grad pod Marjanom, nego je još iša širit promižbu i po školama!“ Barba Evelin je rekao: „Osim šta uz sebe ima armiju debila, sad još potkupljuje i datakorečen akademske građane!“ Dića je rekla: „Di je tome kraj?“ Onda je barba Evelin izvadijo neki blok iz jakete i rekao je: „E, saćemo ovako! Pošto se radi o drastičkom slučaju demvas… dermas… uništavanja javnog dobra i narodne imovine, pišen vam kaznu od dva soma kuna!“ Ja i Dino smo skriknili: „Dva soma kuna?!“ Barba Evelin je rekao: „Dva soma po glavi! Znači ukupno četri soma!“ Ja sam cijuknijo: „Molin?! Nema šanse da meni roditelji doma imaju tolike đenge!“ Moj drug Dino je rekao: „Meni su mama i tata gladni kruva!“ Barba Evelin je rekao: „A ko van je spominja mame i tate? Ja pišem kaznu, a vi se javite poslodavcu!“
Barba Žele je dreknijo: „Četri soma kuna?! Četri soma kuna, krvi ti irudove?!“ Ja i moj drug Dino smo slegnili sa ramenima. Barba Žele je piljio u račun iz barba Evelinovog bloka i viknijo je: „Pa kakvi je ovo ispa posal, jebenliti mliko materino?! Više će me ovo koštat nego križ na Marjanu i spomenik Tuđmanu skupa!“ Ja i Dino smo šutili i češkali smo se po ćivericama. Barba Žele je rekao: „I plus toga, nisan ja vama reka da sa autolakom radite promižbu za mene! Nego kontrapromižbu za Ivaniševića i Baldazara! Razumite?“ Ja i Dino smo gledali kao da nije nam tuto kjaro. Barba Žele je rekao: „Tribali ste gadit Ivaniševića i Baldazara, a ne mene falit! Da prikrijemo tragove, jebemu mater! Lipo san bija izložija taktiku – triba po zidovima gazit protivnike, ne mene veličat! A ne da ja sad moran platit četri soma kuna i plus da mi se svit ruga šta koristin dicu za promižbu!“ Dino je rekao: „Nismo vas mi išli veličat, nego su oni to tako svatili!“ Barba Žele je pitao: „A zašto su tako svatili?“ Ja sam rekao: „Zato šta smo na zidu nacrtali kurac!“
(467)
