Tekući revolt

324
0

Moja sestrica Damjana je počela se noću pišit u krevu. Mojim mami i tati je od toga bila živa koma. Mama je Damjani govorila: „Pa šta je sad to, zlato mamino? Koliko već ima da si se skinila iz pelena, a onda odjednom kako legneš tako smočiš krevetić!“ Damjanica je gledala u pod i šutila je. Mama je govorila: „Ne može ti mama napripravit toliko lancunića, mila, nisan ti ja tekstilska industrija!“ Damjanica je gledala u pod i šutila je. Tata je rekao: „Možda je muči mjehurić? Neka prehlada il upalica?“ Mama je rekla: „Znan, al isto se može probudit i reć da joj se piši, pa će je mama lipo odvest na zahod ili sist na tutu! A ne ovako! Je li, zlato, o čemu se radi?“ Damjanica je gledala u pod i šutila je. Mama je njoj rekla: „Ako svaku noć pišiš u krevu, mila, onda nam moraš reć zašto! A ne da stalno mučiš!“ Tata je rekao: „Ili, akoš već mučat, onda piši kao šta govoriš!“

Mama i tata su odveli Damjanu na pregleda kod one doktorice Fulgozi. Doktorica Fulgozi je nju cilu ispregledala. Onda je ona sila nazad na katrigu i rekla je: „Dite je fizički skroz u redu! Mislin da ćete je morat odvest na pregled kod psihologice! Tu priko puta van je ambulanta od doktorice Singolo!“ Mama je pitala: „Zašto kod psihologice?“ Doktorica Fulgozi je rekla: „Ako je sa malom fizijološki sve okej, onda možda ima nekih psihičkih problema!“ Tata je rekao: „Kakvih psihičkih problema može imat curica od četri i po godine?“ Doktorica Fulgozi je rekla: „A znate i sami kakvi je danas doša život! Dica dolaze u kontakt sa svakakvim luđacima!“ Mama je rekla: „A ne, ne, di god moja Damjanica ide, uvik su sa njom mama ili tata!“ Doktorica Fulgozi je rekla: „Pa to vam i govorim!“

Mama i tata su sidili isprid vrata od ambulante od one doktorice Singolo. U ambulanti je doktorica Singolo razgovarala sa Damjanicom. Mama je tati šapnila: „Šta više pričaju, čoviče, već po ure su unutra! Ovo mi nije drago!“ Tata je šapnijo: „Bez brige, moš se unaprid kladit dašmo mi ispast krivi!“ Mama je šapnila: „Šta bi mi bili krivi, jebate?“ Tata je šapnijo: „Ko god ovim psihijalizatorima dođe u ruke, ispadne da su mu roditelji neki monstrumi!“ Mama je šapnila: „Ma nemoj! Ti najbolje znaš kakvi je meni ćaća kretenoid, pa bogami zbog toga ne pišam u postelju!“ Tata je šapnijo: „Akošmo pošteno, ima još masa stvari koje ti ne radiš u postelji!“ Mama je šapnila: „Pa suzdržim se, mišu, iako mi svaki put dođe za izrigat!“ Tata je šapnijo: „A znaš šta, a stvarno si komad grezulje!“ Mama je šapnila: „Daj skini mi se, čoviče! Sad ti je moj ćaća kriv šta mi je muž privlačan ka šjola od postole!“

Onda je doktorica Singolo otvorila vrata i rekla je: „Izvolte unutra!“ Moja sestrica Damjana je izgibala vanka. Sad je ona čekala isprid vrata od ambulante dok su mama i tata razgovarali sa doktoricom Singolo. Doktorica Singolo je popravljala cvike na nosu i mrgodila je facu. Mama i tata su sidili u turbo napetosti. Onda je doktorica Singolo rekla: „Koliko san ja ubrala, malecka piši u krevetić ima jedno misec dana, jel tako?“ Mama je klimnila sa glavom i rekla je: „Tako je!“ Doktorica Singolo je rekla: „Otprilike otkad joj je bija rođendan, jel tako?“ Mama je klimnila i rekla je: „Otprilike!“ Doktorica Singolo je pitala: „A jel mogu znat šta ste ćerkici poklonili za rođić?“ Tu je u ambulanti uletila tišinčuga. Onda je mama porumenkila po obrazima i pitala je: „Kakve to ima veze?“ Doktorica Singolo je rekla: „Ima veze, jer pošto mi je mala rekla da joj je mama kupila za rođendan kil kruva, mliko i dvajs deka mortadele!“

Mama i tata su zaškarpunili se ka dvi grancigule. Onda je mama promuckala: „Ne možete reć da to nije koristan poklon!“ Doktorica Singolo je rekla: „Znan, gospođo, al vi bi to kupili i da van ćerkici nije bija rođendan!“ Mama je rekla: „Da, ali bija joj je rođendan! To se baš sritno poklopilo!“ Onda je tata uletijo: „Ja san čita da je mortadela masu zdrava za dite u razvoju!“ Doktorica Singolo je njemu rekla: „Vi nemojte ništa govorit! Vi ste maloj za rođendan poklonili kutiju španjuleti!“ Tata je došao ljubičast u facu. On je zamuckao: „Ja? Otkud sad to?“ Doktorica Singolo je rekla: „Rekli ste joj – ne samo da ti je tata za rođić kupija kutiju španjuleti, nego će je i popušit za tebe!“

Onda je tata rekao: „Šta je ovo, jebate? Jel ovo zdrastvena ambulanta il gestapo?“ Mama je brisala suzicu iz livog oka i rekla je: „Da meni ko danas za rođendan oće kupit kruva i mortadele, ja bi bila sritna žena!“ Tata je rekao: „O španjuletima da i ne pričamo!“ Doktorica Singolo je rekla: „E, al vi niste curice od četri i po godine! Dite ositi manjak pažnje i onda posvjesno iskazuje revolt!“ Mama je pitala: „Tako šta piši u krevetić?“ Doktorica Singolo je rekla: „Ovkors! Tu van važi onaj princip piši kao šta ne govoriš!“ Tata je rekao: „Ja šest miseci nisan primija plaću, čoviče božji! Triba bi od revolta pišat u postelju ka hidrocentrala!“ Doktorica Singolo je rekla: „E, taj problem ne rješava dječja psihologija! Nego ulična revolucija!“ Mama je rekla: „Znan, al šta ćemo sad sa Damjanicom? Jel joj možemo dat neki sirup ili ljekić?“ Doktorica Singolo je rekla: „Ža mi je! Medicina još nije izmislila tablete protiv dičjih rođendana!“

Sutra je moj tata sidijo u kužini i pušijo je. Onda je mama uletila zadihana i rekla je: „Dobro je, uspila san žicnit od Kragićke pedes kuna!“ Tata je pitao: „Šta si rekla zašta ti je?“ Mama je rekla: „Za kruv, mliko i mortadelu, ovkors! Znaš šta mi je tuka progrintala?“ Tata je pitao: „Šta?“ Mama je rekla: „Da mogli bi mi mali preć sa mortadele na parizer!“ Tata je rekao: „Ko je jebe! Šta se ona kuži u grastonomiju!“ Onda su mama i tata hića ugibali u primaću kod male Damjane. Tata je Damjanici rekao: „A znaš šta, zlato, sad smo se sitili da ti nismo kupili poklon za rođić! Zamisli koji zajeb!“ Mama je rekla: „Mogli bi sad, ako bi nan mala rekla šta bi najrađe tila da joj kupimo!“ Damjanica je skočila sa tapetića i rekla je: „Mala bi tila barbiku!“ Tata je rekao: „Barbiku? N bava kua? A ne bi možda žvaku? Ili lizalicu?“ Mama je njemu zarežala: „Debilu!“ Tata je rekao: „Okej! Idemo po barbiku!“

Moji mama i tata su sa Damjanom uletili u Pikorela. U Pikorela je bilo barbike od četresdevet koma devet kuna i barbike od seamdesdevet koma devet kuna. Damjanica je odma se zalipila za barbiku od seamdesdevet koma devet kuna. Mama je raskobečila oči od iznereda. Onda je ona rekla: „Oala šta je ova barbika gadna!“ Tata je rekao: „Ružna je u tri pičke materine!“ Mama je rekla: „Živa nakaza!“ Tata je rekao: „Ništa groznije u životu nisan vidija!“ Mama je rekla: „Pari monstrumica iz horor filmova!“ Tata je okrenijo se prema prodavačici i rekao je: „Dajte maknite ovu stravu da mi se dite ne onesvjesti od užasa!“ Onda su mama i tata kupili Damjanici barbiku od četresdevet koma devet kuna. Mama je tati šapnila: „Neće nan sad valjda iskazat dvi-tri litre revolta?“ Tata je rekao: „Ma ne budi luda! Barbika je barbika!“

Ujutro su mama i tata nacalili se Damjanici iznad kreve. Damjana je ležala na kušinu i grlila je barbiku. Mama je nju pitala: „I? Šta ima novo?“ Damjanica je rekla: „Mala se nije pišila u krevu!“ Mama je cijuknila: „Bravo, srce mamino!“ Tata je cijuknijo: „Prva liga si, zlato tatino!“ Onda su mama i tata dali si po gimi fajv. Mama je Damjanici rekla: „Viš kako sa svojom barbikom lipo spavaš i bude ti suv lancunić!“ Damjana je rekla: „Samo mala je sanjala onu gadnu barbiku!“ Tata je rekao: „Na bava? Onu nakazu?“ Damjanica je klimnila sa glavom. Mama je rekla: „Ma baš te briga, sunce! Nije neka šteta ako se koji put grubo sanja!“ Damjana je rekla: „Ali mala se usrala od straja!“

Robi K. (IIIa)

(324)

Tagovi: