Naslovna Novo Postbožićna priča

Postbožićna priča

628
0

Čin se približi Božić moji mama i tata kažu da ne viruju u boga. Oni govore: „Mi smo ljuti nevjernici! Ne jebemo Božić i te izmišljotine ni dva posto!“ Onda ja i moja sestra Damjana govorimo: „Ali za Božić dica dobivaju darove!“ Onda moja mama kaže: „To su tupsonski običaji onih zaostalih primitivaca šta viruju u boga! Mi se držimo nauke i Darvina! Nismo opičeni u glavu da virujemo u čaranja, vračbine, divicu mariju i duha svetoga!“ Onda ja i Damjanica reknemo: „Ali svejedno dica za Božić dobivaju darove!“ Onda tata kaže: „Ako nema boga, nema ni Božića! Ako nema Božića, nema ni darova!“ Onda mama kaže: „Nećemo valjda bit seljoberi i sirovine ka oni Bezmalinovići šta nonstop mole krunice i ližu oltare!“ Onda ja kažem: „Samo šta oni Darijo od Bezmalinovića vozi skejt šta su mu ga roditelji kupili za Božić!“ Onda mama kaže: „Je li? A kad sa skejtom naleti pod autobus i zagine, onda će to bit božja volja, a?“ Onda tata kaže: „Ubiješ dite jerbo si mu kupija skejt, a onda pribaciš odgovornost na drugoga! To ti je religija u kratkin crtama!“

Čim prođe Božić moja mama ide ispovidit se kod onog fra Ive u Gospu od Cukra. Fra Ive je iza mrižice u ispovjedačnici podviknijo: „Molin?! Zatajila si boga?! Pa jesi ti, ćerce, normalna?!“ Mama je rekla: „Ali samo na par dana, velečasni! Dok nije prošlo vrime darivanja! Posli san se odma doletila ispovidit i iskupit grije!“ Fra Ive je rekao: „Ja to ne mogu virovat, gospe mi blažene! Zatajit dragoga boga, počinit najveći smrtni grij, samo zato da bi uštedija parsto kuna dici za poklone!“ Mama je rekla: „Pa jel ti znaš šta je danas parsto kuna, velečasni? Ja i muž mi jedva vezivamo kraj sa krajom! Nisan si postole kupila već dvi godine! Zadnju šetemanu u misecu kuvan samo kumpire na lešo sa dvi kapi maslinova uja!“ Fra Ive je dreknijo: „Jebe se boga šta vi jedete! Ka da je vira laka stvar! Vira traži žrtvu i odricanje! Ako si mislila daš se za ovi grij izvuć sa pet očenaša i zdravomarija, malo si se zajebala!“

Moja mama je iza mrižice cijuknila: „Zar su predviđene i teže kazne?“ Fra Ive je zarežao: „Za odreć se boga?! Eeee, di su ona blažena vrimena kad bi takve ka ti bez mislit se frigali na lomači! Da san pokojni nadbiskup Stepinac iz ovih stopa bi te posla u Jasenovac!“ Mama je pitala: „Ali je blaženi Stepinac sla ljude u Jasenovac?“ Fra Ive se namrgodijo: „Naravski da nije! Di si to čula?“ Mama je rekla: „Pa ti si sad reka, velečasni!“ Fra Ive je dreknijo: „Nisan! To je laž i kleveta! Viš kako izvrćeš moje riči, gubo gubava! Ja san reka šta bi ja radija da san bija na mistu blaženog Stepinca! A ne šta je on radija dok je bija na svon mistu!“ Mama je rekla: „Okej, ja san to malo krivo skužila…“ Fra Ive je vikao: „Nisi ti krivo skužila, nego si ti grešnica na kvadrat! Najpri si se odrekla dragog boga, i to zbog parsto kuna šta bi potrošila dici na poklone, a sad si krenila srat po našen svecu! To su sve kod tebe dižgracjani geni! To ti je sve od onog ludog ćaće, od onog antikrista sa Šolte…“ Mama je zinila: „Od mog ćaće? Šta ti je, velečasni, pa moj čako ne da taknit u Isusa!“

Jednom je meni moj dida sa Šolte rekao: „Robi, ako ti iko ikad kaže da je Isus izmišljen, laže ka pas! Isus je bija veliki vojskovođa i osvajač! Zapanti to!“ Ja sam piljio u dida sa težim nekužitisom. Mama i tata su na kauču kolutačili sa očima. Dida je meni rekao: „Isus je sa trista pedeset i osan tenkovskih divizija Vermahta pokorija po svita! A drugu polovicu ostavija Muhamedu i Budi! Samo šta to nije bila teritorijalna, nego duhovna okupacija! Bereš, unukiću?“ Ja sam skupljao usta kao da ne kužim bože tebe. Samo onda je mama sa kauča dobacila: „Čako, aj pliz zakoči se! Pa nemoš ić dotle da uspoređivaš Isusa sa Hitlerom, jebemu sveca!“ Dida je rekao: „Ko ih uspoređiva? O čemu ti pričaš?“ Onda je tata uletijo: „Ti ih uspoređivaš, fosilac! Juče san na svoje uši čuja kad te je oni Franino pozdravija sa Faljen Isus, a ti si mu odzdravija sa Hajl!“ Dida je rekao: „Dobro, to je bila zajebancija! Al nema tu usporedbe! Hitler je bija teški amater prema Isusu!“ Ja sam pitao: „Zašto, dida?“ Dida je rekao: „Zato šta je Isus pokorija po svita nakon šta je umra! Jel bereš koji je to lumen bija? Kad je Hitler skviknija, sve mu se raspalo! A kad je Isus umra, tek je počelo! I tako priko dvi iljade godina! A?“ Mama i tata su se na kauču fljaskali po čelu. Dida je dignijo kažimprst i rekao je: „Održat se na vlasti dvi iljade godina, ka veliki vođa i diktator, a da plus svega još nisi ni živ, to ja zoven maherlukom, moj miki!“ Ja sam pitao: „Al zašto to Isus radi, dida?“ Dida je rekao: „Kako zašto, unukiću? Pa da bi ti moga dobit skejt za Božić!“

Fra Ive je iza mrižice u ispovjedačnici rekao: „Eto! Kažen ja da ti je ćaća teški mentalni bolesnik! Antikrist, komunjara i partizančina!“ Mama je rekla: „A je, nije da nije…“ Fra Ive je rekao: „Sin božji sa tenkovima Vermahta, pa to je za izrigat! Isus je bija borac za slobodu, a tvoj ga je ludi ćaća pritvorija u fašistu!“ Mama je rekla: „Slažen se, velečasni! Ka šta je Stepinac bija fašista, a moj ga je ludi ispovjednik pritvorija u borca za slobodu!“ Fra Ive je arlauknijo: „Opet ona! U paklu ćeš gorit, sotono ženska! Jesi ti mene ovdi došla provocirat?!“ Mama je rekla: „Ja san se ka dobra vjernica došla ispovidit! Da mi odrišiš grije sa par očenaša i zdravomarija, pa da pođen doma!“ Fra Ive je viknijo: „Ama dobićeš ti za pokoru da mi pet godina čistiš i fregaješ crkvu, tuko! A ni to neće bit dosta da ispereš toliki grij!“ Mama je cijuknila: „Jesi ti pri sebi, čiviče!? Ja da ti fregajen crkvu? Zato šta san se na tri dana odrekla boga? Neš ti zlodjela! Pari da san se usrid sakristije išla seksat sa čason sestrom Rozarijom!“ Fra Ive je pitao: „Ali jesi?“ Mama je rekla: „Naravski da nisan! Kakvo je to pitanje!“ Fra Ive je rekao: „Ako nisi, zašto mi to govoriš?“ Mama je njega pogledala koljački i rekla je: „Zato šta si se ti seksa sa sestrom Rozarijom, velečasni!“

Mama je naveče bila turbo hepi. Ona je u banji gledala se u ogledalo i mislila je: „He-he-he, koke, izvukla si se sa pišljivih pet očenaša i zdravomarija… Toš izmolit u dva minuta… I plus si uštedila parsto kuna za dičje darove…“ Onda je mama prid ogledalom mazala si usne sa crvenim ružom i mislila je: „He-he-he, koke, ne može tebe neki berlavi pop zajebavat kad imaš materijala za ucjenu… Svaka ti čast, koke, to sad vridi proslavit, ipak su blagdani…“ Onda je mama u banji obukla crne čipkave mudantice i crni čipkavi ređipet. Onda je priko toga obukla crni svileni kombinet. Onda je ona na prstima odgibala do spavaće. U spavaćoj je bila mrkla mrakuša. Mama je utiho rekla: „Ju-huuuu, evo meeee… Šta si ugasija svitlo, mišu, ali si zaspa?“ U spavaćoj je čulo se samo disanje. Mama je utiho rekla: „Tila san samo informirat zainteresirane da na sebi iman crne čipkave mudantice, plus crni čipkavi ređipet, plus crni svileni kombinet, a mislin se da još zakačin i ligambe…“ Sad se u spavaćoj čulo malo jače disanje. Onda je mama upalila svitlo i droljasto se napečila u kombinetu: „Taa-daaaaa!“ Samo na kušinu na postelji nije bila glava od mog tate. Nego od nekog barbe sa plavim očima i sa dugom kosom i bradom. Barba je rekao: „To šta se o meni u ovoj kući lupa, to je za bogu plakat!“

Mama je pokrila se sa rukama i skriknila je: „Ujme oca, isina, iduha!!! Otkud ti ovde?!“ Isus je rekao: „Čudnovati su putovi gospodnji!“ Mama je prvo piljila u ošamutu. Onda je ona strmopizdila se na kolina i zajeckala je: „Smiluj mi se, gospodine! Nisan te se tila odreć! Nego nas je natiralo siromaštvo i neimaština! Teška mižerja nas je gurnila u grij!“ Isus je rekao: „E znan, sad moš reć bilo šta! Kad si u riziku da te propara strila nebeska!“ Mama je sklopila ruke i zacvilila je: „Nemoj, gospodine, smiluj mi se! Sve živo ću ti napravit! Učiniću šta god oćeš, samo mi poštedi život!“ Isus je zapiljio se u nju i dignijo je livu ombrvu. Onda je on rekao: „Ha, dobro… Kad si već obukla crne čipkave mudantice, i crni čipkavi ređipet, i crni svileni kombinet, onda…“ Isus je sa desnom rukom odgrnijo jorgan sa sebe. Mama je zatrepćala sa okicama i pitala je: „Šta onda?“ Isus je rekao: „Onda moš dodat i veštu, pa poć Robiju kupit skejt za Božić!“

Robi K. (IIIa)

(628)

Internet je naše igralište

Ukoliko trebate: webshop, web hosting, cloud, VPS, izradu, dizajn i održavanje web stranica – obratite nam se sa povjerenjem –  midnel.hr