Operacija Konzum

429
0

Mi obitelj smo bili kod mog dide na Šolti. Tata i dida su sidili u dvoru i marendavali su pancetu sa pomama i kapulicom. Plus su oni drinkali po bilu bevandicu. Onda je za deset minuti do didine kuće dogibao onaj barba Jerko iz šoltanske pandurije. Barba Jerko je popeo se do dvora i skinijo je murijsku kapu da obriše znoj sa ćelenke. Dida je njemu rekao: „O, Jerko, aj sidi i maši se malo sa nama! Panceta je prva liga!“ Barba Jerko je sijo na katrigu i rekao je: „Neću, fala, nije mi do spize! Može samo jedna blaga bevandica!“ Dida je njemu sipnijo bevandu u čašu i pitao je: „Onda, Jerko, kojim dobrom?“ Barba Jerko je rekao: „A šta da ti kažem, opet problemi sa Todorićem!“

Dida je rekao: „Nemoj me jebat?! Šta je sad bilo?“ Barba Jerko je rekao: „Jutros je Cecićima obrstija mlade masline, eto šta je bilo! Sad san doša sa uviđaja, stvarno ih je sve satra! Popizdili su ljudi!“ Dida je vrtijo sa glavom i rekao je: „Čoviče, ispaliću na ganglije!“ Barba Jerko je rekao: „Lipo san ti reka da moraš Todorića kontrolirat! Nemoš ga samo tako puštat da okolo radi pizdarije! Ovako imamo nonstop problem!“ Dida je rekao: „Pa kad je nestašan, jebenlimu mliko materino!“ Barba Jerko je rekao: „Nije on nestašan, nego je lud ka kurac! Juče je Bezićima potaraca kukumare i pomidore! Tuto kompleto, a tek su ih ljudi posadili! Prije neki dan je staroj Paladinici sjeba pet grmova lavande! Ostale su ženi tri grančice! Ne može to više ovako…“ Dida je vrtijo sa glavom i rekao je: „A ne znan, i ti Šoltani su isto malo zajeban svit! Sumljivi su mi sto nasat!“ Barba Jerko je pitao: „Šta bi ti bili sumljivi?“ Dida je rekao: „Kad god se desi neka šteta, odma im je kriv Todorić! Todorić ovo, Todorić ono, više mi ih je pun kua! Na kraju će ispast da im je Todorić sjeba cilu otočku poljoprivredu!“

Onda je moj tata uletijo: „Čekajte malo, koji Todorić?“ Tu je u dvoru uletila tišinčuga. Moj dida je dignijo glavu uzbrdo prema odrini. Barba Jerko je gledao u tatu sa čudilom. Onda je on njega pitao: „Nemoj mi reć da ne znaš?“ Tata je slegnijo sa ramenima i pitao je: „Šta bi to triba znat?“ Barba Jerko je rekao: „Ne znaš da ti je punac kupija novog tovara i da mu je da ime Todorić?“ Tata je skriknijo: „Molim?!“ Moj dida je nastavijo blesit u odrinu. Barba Jerko je ligenzi od smijade. Tata je okrenijo se prema didu i viknijo je: „Molim?!“ Onda je dida njemu rekao: „Šta moliš koji klinac, nisi u crikvi nego u poštenoj komunističkoj kući!“ Tata je rekao: „Pa kako moš bit takvi prasac, čoviče božji?!“ Dida je rekao: „Zašto bi ja bija prasac? Šta san tovaru da ime?“ Tata je podviknijo: „Ali Todorić?! Pariš zadnji đikan, klipsone! Nemoš tako ljude vriđat!“ Dida je rekao: „Sori, miki, nikog ja ne vriđam! Masu je pristojnije tovara zvat Todorićem, nego Todorića tovarom! Jel tako, Jerko?“ Tata je rekao: „A je, jaka ti je logika!“ Dida je rekao: „I plus svega, bolje je da Todorić spava u štali, nego u dvorcu sa četrdes soba! Jel tako, Jerko?“

Barba Jerko je držao se za drob od smijačine. Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „Zna san da si teški grezun, al daš se tako nisko spustit, to bogami nisan moga virovat! Greza to je baza, čoviče! Rugaće ti se svit kakvi si krkan!“ Barba Jerko je uletijo: „A da ga viš kad ide u spizu!“ Tata je pitao: „Šta kad ide u spizu?“ Barba Jerko je rekao: „Parkira Todorića isprid Konzumovog dućana i kaže mu – ža mi je, Todoriću, ti ne smiš unutra!“ Tu su dida i barba Jerko otkinili od kesa. Tata je gledao sa zbunjozom. Onda je dida rekao: „Jednom se pokenja drito isprid ulaza, pa su prodavačice popizdile!“ Barba Jerko je rekao: „Samo nisu smile ništa, jebiga, Todorić je to!“

Tu su dida i barba Jerko kucnili se sa bevandom i razvalili su upiš od smijade. Tata je zarežao prema didu: „Koji si ti đikan, srceliti irudovo! Nisi moga smislit manje grezu bazu, a? To je isto ka da pljucaš po ulici! Ili ideš okolo i beštimaš ljudima mater! Di ti je kultura i kućni odgoj, čoviče božji?“ Dida je rekao: „Aj ne drobi, zete! Ti si jedan obični zavidnik!“ Tata je podviknijo: „Ja?! Šta bi ja tebi ima zavidit?“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Šta ne bi? Todorić ima tri kvarta Hrvacke, a ja san vlasnik Todorića! Pa sad malo računaj!“ Barba Jerko je zagrcnijo se sa bevandom od kesa. Tata je naperijo sa kažimprstom prema didi i dreknijo je: „Sram te može bit, staro prdilo! Svit će nam se smijat kakvi si degenerik i redikul! Ponašaš se ka dite iz osnovne, gori si od Robija! Može te bit stid šta okolo sramotiš i ćer i mene!“ Samo onda je neko dotapkao do dvora. To je bio Todorić. Tata je zinijo sa ustima. Todorić je njemu rekao: „Nije lipo tako se derat na starijeg čovika!“

Tata je gledao u Todorića sa raskobečenim očima. Dida i barba Jerko su šutili. Todorić je tati rekao: „Molinvas lipo da se ponašate pristojno! U protivnom napustite radnju!“ Tata je ukipao se na katrigi od šoka. Onda je Todorić okrenijo se i otapkao je iz dvora. Plus je odiza mavao sa repom. Dida i barba Jerko su drinknili po guc bevande. Onda je tata povratijo se iz šoka i zamuckao je: „Čekaj, jebate, pa ovi tovar govori!“ Dida je rekao: „Naravski da govori! Šta je tu čudno?“ Tata je rekao: „Kako nije čudno, jebate? Umisto da njače, on priča!“ Dida je rekao: „Pa normalno da priča, čoviče! Ne bi ga valjda zva Todorić da njače!“ Onda je tata zatresao sa glavom i fljasnijo se svom forcom po sljepočnici. Onda je rekao: „Ja san ovo skrenija s mozgom! Puka san u glavu, jarče pasu!“ Dida i barba Jerko su njega gledali sa zbunjitisom. Tata je opet se fljasnijo po sljepočnici i skriknijo je: „Ispalija san na mozak, jebate! Tilta san trista smista! Ženooo!!! Ženooooo!!! Ženoooooo!!!“

Onda je mama tatu prodrmala u lingeštulu. Tata je raširijo oči i razjapio je usta. Mama je njemu rekla: „Još mogu skužit da hrčeš u dvoru ka gudin! Al šta se još dereš ka da te tuku tri vlaja?“ Tata je protrljao lice i rekao je: „Znači spava san? Aj bogu fala!“ Mama je zakolutačila sa očima i okrenila se da će odgibat. Samo tata je nju ćopijo za ruku i rekao je: „Ženac, neš mi virovat šta san sanja!“ Mama je rekla: „Neš mi virovat da mi se živo jebe!“ Tata je rekao: „Ali moraš ovo čut, mačak! Slušaj, sanja san da ti je ćaća kupija tovara i da mu je da ime Todorić! Jel to moš virovat?“ Mama je najprvo stisnila oči. Onda je ona piljila tati drito u facu i šutila je. Onda je ona rekla: „I onda na kraju Todorić progovori, a?“ Tata je rekao: „Je, tačno tako… Šta? Neš mi reć da i ti isto…?“

Mama je prekrstila ruke priko limuna i značajski je klimnila sa glavom. Tata je cijuknijo: „Nemoj me jebat?!“ Mama je klimala sa glavom i rekla je: „Ista stvar! I to skoro svaku noć!“ Tata je skočijo iz lingeštula i podviknijo je: „A u kua! Pa šta je to?!“ Mama je češkala se po ćiverici i rekla je: „Neam blage! Al da je malo skeri, skeri je!“ Tata je rekao: „Pa jel to neka epidemija, jebate? Da nismo skupili neki virus u Konzumovim dućanima?“ Mama je vrtila sa glavom i rekla je: „Neam blage!“ Tata je pitao: „A koliko to kod tebe traje, mačak? Mislim, otkad to sanjaš?“ Mama je nagnila se prema njemu i rekla je: „Otkad mi je ćaća reka da ima tovara za zeta!“

Robi K. (IIIa)

Izvor: bigblog.tportal.hr/robik3a

(429)

Tagovi: