Brzi i Strela
Mi obitelj smo za vikend bili kod mog dida na Šolti. Dida i tata su ujutro sidili u kužini i pili su kavicu. Tata je uz kavicu čitao novine. Dida je uz kavicu mumao fetu baškotina. Onda je dida tati rekao: „Znaš li ti, zete, da ja iman dvistaosan godina, a da mi se još diže?“ Tata je sa zblentozom pogledao u dida priko novina. Onda je on rekao: „Pa šta je to mene briga!“ Dida je rekao: „Ništa, samo komstatiram! Nije to tako čest fenomen!“ Tata je nastavijo sa čitaonom i vrtijo je sa glavom kao da dida je malo puknut. Dida je žnjopao baškotin. Onda je on srknijo guc kavice i rekao je: „Dvistaosan godina san ja skupija, moj brale, iman sve žive bolesti, moga bi svaki čas krepucnit, a diže mi se ka u mladića! Čudo!“ Tata je rekao: „Daj, fosilac, ne pričaj bajke!“ Dida je rekao: „Časna rič! Svako jutro! Stoji ka jarbol od fregate!“ Tata je spustijo novine i zarežao je: „Pa šta onda radiš, majketi?“ Dida je pitao: „Kako to misliš?“ Tata je rekao: „Kad ti se ujutro digne, šta sa njim radiš?“ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: „A ništa, ono, umijen se, operen zube, oden si u kužinu skuvat kavicu i onda zeta jeben u glavu!“
x x x
Poslje je moj dida vodijo moju mamu i mene iza konobe da nešto vidimo. Iza konobe je bila velika ćiba. U ćibi su bila dva goluba. Golubi su bili jedan žućkasti i jedan sivkasti. Mama je cijuknila: „Asti miša šta su smišni!“ Dida je rekao: „To su Brzi i Strela! A ja san im trener!“ Ja sam rekao: „Ajme genza su ti, dida! Jel se mogu malo sa njima igrat?“ Dida je rekao: „Nema sa njima igre, malac! Brzi i Strela su najljući članovi eskadrile Šolta! Sad ih samo drilam i treniram, a kad ih skroz utreniram biće smrtonosni!“ Mama je pitala: „A zašta ih treniraš, čako?“ Dida je rekao: „Treniram ih da budu borbeno spremni za odlučujući trenutak!“ Mami je uletilo čudilo: „Koji odlučujući trenutak?“ Dida je rekao: „Kako koji? Pa kad dignu spomenik onom bolesniku u Splitu!“
Mama je raskobečila oči i zinila je sa ustima. Onda je ona zakreštala: „Treniraš golube da seru po Tuđmanovom spomeniku?! Pa jesi ti pri sebi?!“ Dida je rekao: „A šta si ti mislila? Da ću ja jedan takvi agresorski čin dočekat bez naoružanja?“ Mama je zlamenovala se i rekla je: „O srceliti irudovo! Ništa luđe u životu nisan čula ni vidila!“ Dida je isprsijo se i rekao je: „Eskadrila Šolta će bit spremna za akciju! Čim ga postave, Brzi i Strela će ga potaracat sa teškom artiljerijom! U roku tri dana biće neprepoznatljiv! Dolaziće ga obilazit turisti, a vodiči će im govorit – evo, ova hrpa govana je prvi hrvacki presjednik!“
Mama je u roku munja okrenila se na peti i odgibala je. Ja i moj dida smo još malo razgledavali borbenu gotovost eskadrile Šolta. Onda smo malo poslje i mi dva odgibali za mamom. Kad smo mi odgibali onda su Brzi i Strela se pogledali. Brzi je rekao: „Stari je lud ka kurac, jebate!“ Strela je rekao: „Stari je udren u mozak trista smista!“ Brzi je rekao: „Ovo je čisto zlosilje i nasilje šta nam kretenoid radi!“ Strela je rekao: „Strava i užas! Di je baš nas dopalo da uletimo u ruke ovakvom monstrumu!“ Brzi je rekao: „Šta bi tek bilo da zna da smo upisani u hadeze?!“
Strela je rekao: „A moš mislit šta bi bilo! Utira bi nas u plinsku komoru i skuva za u tingul, čoviče! Viš da nas iovako drži u logoru!“ Brzi je rekao: „A sutra će nas tirat da seremo protiv svojih uvjerenja! Nemoš virovat!“ Strela je rekao: „Stari debil misli da su u hadezeu samo jastrebovi!“ Brzi je rekao: „Ma to je neobrazovano do kosti, jebate! Klipson nema blage da se u hadeze može upisat svako ko ima tičji mozak!“ Strela je rekao: „Znaš šta, nema šanse da mu se ja pokenjam na spomenik pokojnom presjedniku! To bi me ubilo u pojam, čoviče!“ Brzi je rekao: „Al moraćeš kad smo tako izdresirani! Nemoš srat u more, ka glupi galeb!“ Strela je vrtijo sa glavom i rekao je: „Jeben prirodu i darvinovu evoluciju kad te osude da budeš komandos!“
Poslje smo mi obitelj sidili u dvoru za obidom. Tata je ždrokao manistru sa bobom i keserijo se. Onda je on didi rekao: „Šta je, fosilac, čujen da treniraš golube da se litaju po Tuđmanovu spomeniku? Pa kako ide obuka?“ Dida je njemu rekao: „Šta to tebe kuri bolac! Ka da se ti išta razumiš u vojnu strategiju!“ Tata je pitao: „A štaš ako pokojnom presjedniku ne dignu spomenik?“ Dida je rekao: „Zašto mu ga ne bi digli?“ Tata je rekao: „A sve je moguće! Viš da ekipa po gradu skuplja neku peticiju!“ Dida je zamislijo se i rekao je: „U tom slučaju će Brzi i Strela dobit druge borbene zadatke!“
Tata je rekao: „Možda ih moš utrenirat da prošišaju do Kumrovca?“ Dida je tatu pogledao krvoločki i rekao je: „To je teži slučaj! Golubi su vrhunski nišandžije, al nisu dobri letači na duge staze!“ Onda je on srknijo guc bevandice i dodao je: „Maksimalno se mogu dobacit do križa na Marjanu!“ Tu je mama svom forcom zveknila sa šakom po stolu i dreknila je: „A znaš šta, sad mi stvarno ideš na ganglije! Ako to napraviš ja ću te se majkemi odreć priko novina!“ Dida je njoj rekao: „Daj skuliraj se, ženska glavo! Samo objašnjavam kakve su mogućnosti Brzoga i Strele! Za oni kus križa na Marjanu je ionako zadužena Jerkova eskadrila!“ Tata je uletijo: „N bava kua? Nemoj mi reć da i stari Jerko trenira golube?“ Dida je rekao: „Jerko dresira tuke da lete!“
Popodne sam ja solo odgibao do ćibe iza barake da obiđem eskadrilu Šolta. U ćibi su Brzi i Strela vrtili se na nogicama i mavali su sa repicama. Ja sam ubacijo im u ćibu fetu baškota da je pokljucaju. Onda je Brzi rekao: „Dečko, spasi nas!“ Onda je Strela rekao: „Dečko, pomozi majketi!“ Onda sam ja rekao: „Šta je ovo, jebate, golubi koji govore?! Jestel to vi dva zaglumili papige?“ Brzi je rekao: „Aj nemoj sad pravit dramu, jebaga led! Viš da nas stari debil obučava za teroriste!“ Strela je rekao: „Krvolok nas oće dresirat da se seremo po našoj najvećoj svetinji!“ Brzi je rekao: „Jel ti znaš šta to znači pokenjat se po svojim najdubljim uvjerenjima?“ Strela je rekao: „Pomozi nam da brisnemo dok još imamo trunku slobodne volje! Posli će bit kasno!“
Meni je uletijo revijski zbunjitis. Ja sam ćeškao se po ćiverici i dumao sam. Onda sam ja Brzog i Strelu pitao: „Ako bi ja sad otvorija ćibu i pustija vas vanka, bil vi odletili put istoka il put zapada?“ Brzi je rekao: „Put zapada, naravski!“ Strela je rekao: „Šta dalje od Šolte!“ Brzi je rekao: „Pravac Evropska unija!“ Strela je rekao: „Kud Ruža Tomašić, tu i mi!“ Ja sam rekao: „Eto, ja san ima najbolje namjere, al vi se i dalje oćete litat po Tuđmanu!“
(558)
