Zadaća iz hrvackog
Ja sam došao doma popišan iz škole. Tata je u kužini rješavao križaljku. Mama je slagala suđe i posuđe u kredenciju. Tata je meni rekao: „Oho, izgledamo lipo pipišani! Šta ima novo u školi?“ Ja sam snuždijo facu i rekao sam: „Dobija san asa iz zadaće iz hrvackog!“ Mama je cijuknila: „Opet?“ Tata je cijuknijo: „Opet?“ Ja sam slegnijo ramenima i šutijo sam. Tata je podviknijo: „Pa dobro, jebemu mliko materino, jel moš ti koji put nešto naučit?!“ Ja sam rekao: „Kako ću učit za zadaću iz hrvackog? Tu ti samo učiteljica zada naslov i onda pišeš šta ti pada na pamet!“ Tata je rekao: „Pa jel se moš malo izvježbat da ti koji put padne na pamet nešto drugo osim ništa?!“ Ja sam još luđe snuždijo facu. Onda je mama pitala: „Dobro, a šta van je sad bija naslov za zadaću?“ Ja sam rekao: „Zašto želim u Europsku uniju?“ Mama je rekla: „N bava kua? Pa baš je zgodan naslov!“ Tata je rekao: „Je, skroz je inspiritativan!“ Mama je mene pitala: „I? Šta si napisa?“ Ja sam rekao: „Ne želim!“
Tu su mama i tata značajski se pogledali. Onda su oni malo šutili. Onda je tata rekao: „Pa meni je to okej odgovor!“ Mama je rekla: „I meni zvuči skroz fajn!“ Ja sam rekao: „I meni isto! Samo uča Smilja mi je zavidala asa bez mislit se!“ Mama je pitala: „A šta je rekla? Morala ti je nekako objasnit zašta ti daje asa!“ Ja sam rekao: „Rekla je da san falija temu!“ Tata je rekao: „Ne kužim, kako si falija temu?“ Ja sam rekao: „Rekla je da nije naslov zadaće bija Da li želim u Europsku uniju, nego Zašto želim u Europsku uniju!“ Tata je pitao: „A ako ne želiš?“ Ja sam rekao: „Onda popiješ asa!“ Tata je rekao: „Ček malo, ček malo… Ako ti ne želiš u Europsku uniju, za koji bi klinac tebe neko pita zašto želiš u Europsku uniju?“ Mama je uletila: „E, jebate! Kakoš literarno objasnit zašto želiš nešto šta ne želiš?“ Ja sam rekao: „To san joj i ja reka!“ Mama je pitala: „I? Šta je ona rekla?“ Ja sam rekao: „Rekla je da koji san ja kurac da ću njoj govorit šta da ona stavlja za naslove zadaća iz hrvackog!“
Tata je zaškarpunijo se po faci i pitao je: „Baš je tako rekla? Da koji si ti kurac?“ Ja sam rekao: „Nije upotrebila tu rič, al je mislila na kurac!“ Mama je pitala: „A koju je rič upotrebila, mišu? Penis?“ Ja sam rekao: „Faktor!“ Tata je rekao: „E jeben ja takvu nastavu iz hrvackog di se koristi rič faktor!“ Onda je mama mene pitala: „Sinak, a jestel vi možda prije zadaće sa naslovom Zašto želim u Europsku uniju pisali zadaću sa naslovom Da li želim u Europsku uniju?“ Ja sam rekao: „Nismo!“ Mama je rekla: „Znači, priskočili ste gradivo i odma išli na Zašto želim u Europsku uniju?“ Ja sam rekao: „Tačno!“ Mama je rekla: „Pa onda i onaj ko ne želi u Europsku uniju mora pisat zašto želi u Europsku uniju?“ Ja sam rekao: „Igzaktli! A ako napišeš da ne želiš onda popiješ asa jer pošto si falija temu! I plus ti krava od učiteljice rekne da ti je sadržaj zadaće kraći od naslova!“ Mama je rekla: „Drugim ričima, fasuješ negativnu ocjenu zbog poznavanja preskočenog gradiva!“
Onda je tata podviknijo: „Pa šta je to u toj školi, jebate jarac? Jel to neki staljinizam i titoizam?!“ Mama je rekla: „Strava i užas! Peru nan dici mozak trista na sat!“ Tata je rekao: „Al to je mrkli mrak, čoviče božji! Jel to oni od Hrvacke oće napravit Sjevernu Koreju?“ Mama je rekla: „Neće, nego Europsku uniju!“ Tata je fljasnijo sa rukom po stolu i rekao je: „E znaš šta, iden ja sutra u školu! Čuće me ta Smilja, majkemi irudove!“ Mama je rekla: „Dobro, ne moraš se odma tako žestit! Mali nam ionako ima miljon asi, neće ga sa jednim više đava odnit!“ Tata je zamavao sa kažimprstom i rekao je: „Nije stvar u asu! Neće ona mom ditetu govorit da je faktor, nabijen je na kurac!“
Sutra je moj tata bijo u školi kod učiteljice Smilje. Ona je njega primila u sobi za primanje. Uča je rekla: „Izvolte? Kako van mogu pomoć?“ Moj tata je pitao: „Skužajte, jestel vi ka mala curica išli u osnovnu školu Đordano Borovčić Kurir?“ Uča Smilja je rekla: „Ja? Ovaj, jesam…“ Tata je rekao: „I ja isto!“ Uča se nasmjehuljila: „Ma vidi, baš zgodno!“ Tata je rekao: „A jel se sićate zadaća iz hrvackog?“ Uča je rekla: „Pa slabo… Masu san toga zaboravila!“ Tata je rekao: „Ja ih se svih sićan! Najdraža mi je bila ona sa naslovom – Zašto volim Jugoslaviju?“ Tu je uletila kraća šutavica. Uča se namrgodila: „Toga se ne mogu sitit!“ Tata je rekao: „E, al ja se sićan! To smo svi u školi pisali!“ Uča Smilja je pitala: „Skužajte, a šta vi sa tim oćete reć?“ Tata je rekao: „Oću reć da naslov zadaće nije bija Da li volim Jugoslaviju, nego Zašto volim Jugoslaviju! Bereš?“ Uči je uletilo čudilo: „Ne berem! Šta to ima veze?“ Tata je rekao: „Ima veze jer pošto si napisala pune četri stranice, tuko! I dobila si čistu peju!“
Tu je u sobi za primanje uletila tišinčuga. Onda je učiteljica Smilja skočila iz katrige i viknila je: „Otkud ti to znaš?“ Tata je rekao: „Nabavija mi je frend iz školskog arhiva! Samo šta se to sad zove osnova škola Plokite! Oš da ti malo čitam?“ Uča je piljila sa razrogačenim očima. Tata je izvadijo iz jakete staru zadaćnicu. Onda je on nju otvorijo i rekao je: „Daklem… Zašto volim Jugoslaviju… Volim ovu divnu zemlju pod vodstvom vrhovn…“ Uča je dreknila: „Prekini!“
Onda je ona skljokala se nazad na katrigu. Tata je njoj rekao: „Da si imala mrvu mozga, bija bi ti sadržaj kraći od naslova! Al jebiga kad si ti literarni tip! Četri stranice! Odma se vidilo daš bit učiteljica!“ Uča Smilja je zacvilila: „Ja san tad bila još skroz mala curica! Nisan razumila ništa živo!“ Tata je rekao: „Pa zato i jesi dobila peju, jelda?“ Uča je piljila sa komom i ošamutom. Tata je rekao: „E viš, i moj mali je skroz mali! Samo bere stvari i popije asa, ka pošten čovik! Al ko mu ga zbiči, moliću lipo? Jugoslavenska odlikašica!“ Uča je koljački gledala u tatu. Onda je ona stisnila oči i pitala je: „A šta si ti napisa u toj zadaći, majketi?“ Tata je nagnijo se prema njoj i rekao je: „Viš, to mi frend nije uspija nać u arhivi, he-he-he, zauvik nestalo…“
Učiteljica Smilja je nagnila se unazad i pitala je: „Šta ti udbašu gubavi oćeš od mene?“ Tata je rekao: „Ako moj mali dobije pristojnu pozitivnu ocjenu iz zadaće na temu Zašto želim u Europsku uniju, onda ova zadaća na temu Zašto volim Jugoslaviju neće osvanit na internetu i u žutoj štampi!“ Uča je ukočenila se na katrigi sa zinutim ustima. Onda je ona rekla: „Ti dobro znaš da su nan ka dici zločimački prali mozak!“ Tata je rekao: „A misliš da ga našoj dici ne peru?“ Uča je rekla: „Ma ko im ga pere?“ Tata je rekao: „Nastavno osoblje u školi, miki, nemoj se pravit glupsonica! Mi im doma peremo samo bičve i mudante!“ Uča je rekla: „Nisan ja dala ti naslov za zadaću, nego nan je došla okružnica od ministarstva!“ Tata je rekao: „E kužim, i onaj o Jugoslaviji je zadalo ministarstvo! Al ti daješ ocjene, jebat ga!“ Uča Smilja je uzdahnila i pitala je: „Jel trica dovoljna?“ Tata je rekao: „Dovoljna je! Al četva bi bila bolja!“ Uča je rekla: „Okej, daj zadaćnicu!“ Tata je rekao: „Prvo ti upiši ocjenu!“
Onda je učiteljica Smilja meni upisala četvu u dnevnik. Ona je zamrmorila: „Gospe moja, šta ja ovo radim?“ Tata je rekao: „Ispunjavaš sve kriterije i potpisivaš pristupni ugovor!“ Onda je tata njoj dao njenu staru zadaćnicu. Onda je uča njemu rekla: „Usput da znaš, mali ti ne zna ništa iz hrvackog! Totalna šteta! Izgleda da je debil na tatu!“ Tata je rekao: „Šta ima veze! Kad uđemo u Europsku uniju ionako se više u školi neće predavat hrvacki nego europski!“ Uča je rekla: „Koji europski, jebate? Šta ti je to?“ Tata je rekao: „To je ono kad mi za dite misliš da je kurac, pa mu kažeš da je faktor!“
Robi K. (IIIa)
Izvor: bigblog.tportal.hr/robik3a
(1447)
