Nama je ona učiteljica Smilja u školi tumačila gradivo iz pristojnog ponašanja. Ona je nacalila se isprid ploče i govorila je: ‘Sad kad je naša Hrvacka ušla u Evropsku uniju, dico, sad je najvažnije da ne smite na javnin mistima vikat za dom…’ Mi svi u razredu smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…jerbo ako budete vikali za dom…’ Mismo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…optužiće vas da širite macizam i fašizam, jer pošto je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…bijo službeni pozdrav u macifašističkoj Endeha, tamo je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…bilo ka dobrojutro, ljudi bi došli u dućan kupit kruv i mliko i pozdravili bi se sa za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…ili bi biskupi na misi umisto sa faljen isus i marija vjernicima govorili za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…ili bi učenici u razredu učiteljicu dočekivali sa za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…ili bi ustaše pohapsili Židove, Srbe i Rome, pa ih nakrcali u kamijone i vozili u logore, sve uz parolu za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…jer pošto su ustaše bili guba i macifašisti ka i Švabe, šta je Švabama bija zig hajl to je ustašama bija za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…samo šta se ona škovaca Pavelić tija razlikovat od Hitlera, iša se malo pravit puvander, pa je umisto zig hajl smislija za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…jaka mu je bila razlika za popizdit, tu je umislija da je neki baja, a bija je kurac od ovce, da prostite, virija je Hitleru iz dupeta, ne može za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…učinit od tebe čovika ako si govno, a jesi bija najveće govno ako su sa uzvikom za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…ustaše klali sve živo i neživo, ako su čak i dicu vodili u Jasenovac, ovako malu dicu ka šta ste vi, samo zato šta nisu bili Hrvati, jer pošto je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…vridija samo za Hrvate, a svi drugi su bili ljucke nule koje triba satrat i istribit, naročito komuniste i pedere, za njih je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…značija stravu i užas, mrkli mrak, srića živa da su na kraju partizani skašili ustaše i dobili rat, pa je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…posta zabranjeni pozdrav, ka i u cilon civiliziranon svitu, pogotovo u Evropskoj uniji, samo meni je malo čudno šta kad god ja iden reć za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…vi uletite i dovršite umisto mene, ka da san ja betežna, božemiprosti, i ne znan sama reć za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…to me maksimalno jebe, moran van kazat, ono, to mi je za popizdit, jer pošto van ja iden objasnit da je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…štetno i opasno govorit, a ovako ispada da tu nešto skamdiramo, ono, jebame bog ako neću ispalit na živce, pa ne može se usrid razreda skamdirat za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…trese se cila škola, pizdamu materina, ja mislim da vi mene oćete sjebat ka šta su navijači sjebali onog Šimunića šta je iša reć za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…a onda je tries iljada ljudi na stadijonu uletilo sa drekom i spizdilo ga, jerbo da je sam za sebe reka za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…ko bi ga bija čuja, niko živ, moga je govorit koliko je god tija, a ovako je ispalo da sa za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…rajca cili stadijom, ka šta će sad ispast da ja rajcan cili razred, a ja samo iden objasnit da je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…jedna grozna i užasna parola, samo to niko neće skužit uz ovoliku buku, ka šta su Šimuniću navijači došli glave, tako će meni moji učenici, je li, bando ustaška, oćete da svi misle da za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…skupa vičemo i skamdiramo, a ne da van ja tumačin kako je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…jedna ukurcu parola koju je ukurcu vikat, ja mislin da ona tuka od direktorice već zove panduriju, javlja in da eno ona luda Smilja usrid razreda sa učenicima arlauče za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…cila škola odzvanja, kaže in tuka, pa to je čista jeza, ljudi moji, dođite luđakinju uhapsit, pa ne može se u školi urlikat za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…i doće pandurija da me hapsi, jebate irud, staviće mi lisice, možda mi i puknit koju peščurinu, jerbo da san ja glupa ustašica šta učenike rajca da skamdiraju za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…a ja ću uzalud objašnjavat da nikog ja nisan rajcala, nego san samo maloj stoki išla rastumačit da je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…ustaški pozdrav koji se ne smi vikat, zar ne kužite da se banda učenička oće rješit učiteljice, kazaću murcima, ka šta su se navijači išli rješit Šimunića kad je reka za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…al kurac, odvešće me pandurija u lisicama na sud, tamo će me debil od suca pitat da jesan li ja učiteljica ili Tompson, da zašto san ja nagovarala učenike da viču za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…a ja ću cvilit da nisan, da nije mi to ni u ludilu palo na pamet, nego san išla male pantagane poučit šta znači za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…al sudac će reć da jel ja to njega prcan u glavu, da kakvo je to poučavanje kad cili razred skamdira za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…al kako drukčije, zacendraću ja, pa jel viš kakvo je ovo vrime došlo, šjor sudac, nemoš ti više danas reć za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…a da ti ne odzdravi cili razred, ili cili stadijon, ili cila zemlja, akošmo iskreno, dosta je da tiho šapneš za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…i kompletna Hrvacka zaurla, čoviče božji, ma šta da šapneš, dosta je da pomisliš za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…i cila se Hrvacka raspameti, miljon rulje udre u skamdiralo, a posli najebu samo učiteljice i nogometaši, u ovoj su zemlji zgazili privatnost, moj šjor sudac, više niko ne može reć za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…bez masovne podrške, al debilni sudac će reć da to su mi masu tanki argumenti, da mora mi spucat kaznu istu ka i Šimuniću koji je vika za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…i sad ima platit dvajsipet soma kuna, pa otkud meni dvajsipet soma kuna, čoviče božji, nisan ja fudbalerka nego prosvjetna jadnica, jebate led, jedva se skrpan do kraja miseca, još me kolje i kredit u švicarcima, a osin svega je moja pedagoška dužnost upozorit đake da je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…bolesni ustaški pozdrav šta se ne smi govorit, e onda je to dvi godine zatvora, reće sudac, tako je to kad se nema keša, plus još godinu dana jerbo se za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…skamdiralo u sklopu obrazovnog procesa, molin, arlaukniću ja, pa ja ću u zatvoru umrit, jarče pasu, meni van dođe slabo čin vidin žicu, pa kakva je ovo država, zagospu blaženu, jel ovo Endeha di prosjetne radnike šalju u logore kad idu đacima objasnit da je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…isti kurac ka i zig hajl, pazite malo šta pričate, reće sudac, oćetel da van zdimin još godinu dana zbog vriđanja hrvacke državnosti i tvrdnje da je za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je govorila: ‘…isti kurac ka i zig hajl, tu ću se ja itnit na kolina i raskrivit, nemojte, nemojte, šjor sudac, ja ću u zatvoru skviknit trista posto, nema šanse da preživin, meni će tamo srce prepuknit od bola i nesriće, smilujte se šjor sudac, zar nije tragedija da jedna učiteljica u najboljin godinama trune na robiji i čeka smrt…’ Mi smo viknili: ‘Fašizmu!’
(434)
