Verbalne maškare
Čim dođe veljača mi ekipa idemo u maškare. U maškarama se mi preoblačimo u razne likove. Onda tako zamaškarani zvonimo rulji na vrata i žicamo lovušu. Ja i moj drug Dino smo pozvonili kod onih Bezmalinovića. Kad je Bezmalinović otvorijo vrata ja i Dino smo rekli: „Jel imate šta za maškare?“ Bezmalinović je rekao: „Možda i iman! Al di su van maske i kostimi?“ Dino je pitao: „Kakve maske i kostimi?“ Bezmalinović je piljio u nas sa lakšim čudilom. On je rekao: „Gledan vas, al nikako ne mogu skužit u šta ste se zamaškarali!“ Ja sam rekao: „Ja san se preobuka u Srbina, a moj drug Dino u Bosanca!“ Bezmalinoviću je uletilo tupilo od nekuženja. On je nama rekao: „Pa izgledate skroz isto ka inače!“ Dino je dignijo livu ombrvu i pitao je: „Jel to možda neki problem?“
Bezmalinović je ukočenijo se na vratima. Ja sam uletijo: „Jel se u ovoj kući možda misli da Srbi i Bosanci izgledaju drukčije od Hrvata?“ Dino je pitao: „Jel ovde možda žive neki rasisti i šovimisti?“ Bezmalinović je isprsijo se i viknijo je: „Nisan ja nikakvi rasist i šovimist! Nego neću davat lovušu za maškare koje nisu maškare!“ Dino je rekao: „Kako nismo, čoviče, pa rekli smo ti da jesmo!“ Bezmalinović je rekao: „Ne važi se ono šta vi rečete, nego ono šta ja vidin! Da ste se malo potrudili i stavili maske il obukli neke kostime, dobili bi svaki po deset kuna! Ovako ništa!“ Ja sam pitao: „Kakve kostime, jebate?“ Bezmalinović je rekao: „Pa šta ja znan, mogli ste se naprimjer primjera zamaškarat u Petra Pana! Il u Robokapa! Il u tovara, medvida, žirafu, meni sve isto!“ Ja sam nagnijo se prema Bezmalinoviću i rekao sam: „Znači, tovaru i medvidu bi da po deset kuna, a Srbinu i Bosancu ne daš?“
Bezmalinović je meni rekao: „Šta si ti mali tako nadrkan, a? Po čemu bi ja to, majketi, moga znat da si ti Srbin?“ Ja sam rekao: „Pa reka san ti da jesan!“ Bezmalinović je podviknijo: „Al nemoš ić u verbalne maškare, jebaga patak! Moraš se stvarno pritvorit u nekog drugog! Nemoš doć nekome na vrata i reć – evo me, ja san to i to, a izledaš isto ka inače! Di je tu smisao?“ Ja sam rekao: „Smisao je da nam daš po deset kuna!“ Bezmalinović je rekao: „Daću ti kurac, a ne deset kuna!“ Dino je rekao: „Bravo, Bezmalinoviću! Priznaj da je to teški gušt!“ Bezmalinović je pitao: „Kojo je gušt?“ Dino je rekao: „Poslat Srbina u kurac!“ Bezmalinović je raskobečijo oči od kome i horora. On je nanišanijo sa kažimprstom u Dina i rekao je: „Ti si jedan pravokator, gubo mala! Smista mi odjebi od vrata!“ Ja sam uletijo: „Svaka čast, Bezmalinoviću! Vidi se da guštaš reć Bosancu da odjebe! Ja bi ga na tvom mistu još i posla u pizdu materinu!“ Bezmalinović je dreknijo: „Idite oba u pizdu materinu!“ Onda je on svom forcom nama zalupnijo vrata isprid nosa.
Onda je ona Bezmalinovićka dotrčala u hodnik do Bezmalinovića. Ona je njega pitala: „Šta je to bilo, mačak? Kakva je to dreka?“ Bezmalinović je rekao: „Bili su na vratima ona dva degenerika Robi i Dino! Digli su mi živce for gas!“ Bezmalinovićka je pitala: „Pa šta se desilo?“ Bezmalinović je rekao: „Jednom san reka da odjebe, drugog san složija u kurac, a onda san oba posla u pizdu materinu!“ Bezmalinovićka je zinila: „A zašto, čoviče božji?“ Bezmalinović je rekao: „Zato šta su rekli da su Srbin i Bosanac!“ Bezmalinovićka je stavila obe ruke na usta i cijuknila je: „Ajme nisi valjda! Pa nismo mi takvi ljudi, za gospu blaženu! Nemoš dicu vriđat na nacijonalnoj osnovi!“ Bezmalinović je rekao: „Ama nisan ih vriđa na nacijonalnoj osnovi, ženska glavo! Nego su rekli da su u maškarama, razumiš! Išli su mi prodat spiku da su se zamaškarali u Bosanca i Srbina!“ Bezmalinovićka je pitala: „Pa jel jesu?“ Bezmalinović je rekao: „Nisu, u tome i je baza!“ Bezmalinovićka je rekla: „Znači, posla si ih u kurac i u pizdu materinu zato šta su Hrvati?“
Bezmalinović je fljasnijo se po čelu i viknijo je: „O jeben te u glavu glupu! Ti mi još više dižeš nerve od ona dva bolesnika!“ Bezmalinovićka je rekla: „Pa kad te ništa ne razumin, papane! Skužila san samo da si izbeštima dicu kad su rekli da su Srbin i Bosanac! To rade zadnji đikani i hadezeovci!“ Bezmalinović je viknijo: „Ma nisan zato, glupsonice, oćul ti sto puti ponavljat! Nego su me pantagane išle zajebavat da su se u njih zamaškarali, bereš? A nisu u maškarama, izgledaju isto ka inače!“ Bezmalinovićka je rekla: „E pa nisu dica kriva šta su Srbi, Bosanci i Hrvati skroz isti! Šta bi ti tija, da stave rogove na glavu da bi in povirova?“ Bezmalinović je zlamenovao se i govorijo je: „Ujmeoca, isina, iduha…“ Bezmalinovićka je rekla: „Bolje bi ti bilo da ih uvatiš ako su još u portunu i daš in po deset kuna! Inače će okolo srat da si zadnji rasist i šovimist! I to s punin pravom!“ Bezmalinović je raširijo ruke: „Kako ja mogu bit rasist i šovimist kad san oženija Bosanku?“ Bezmalinovićka je njemu unila se u facu i rekla je: „A ko je Bosanki maloprije reka da jebe je u glavu glupu?“
Tu je Bezmalinović smrza se trista smista. Onda je on u roku munja otvorijo vrata da uvati mene i Dina u portunu. Samo mi dva smo stajali drito isprid vrata. Bezmalinović je rekao: „Aj fala bogu da ste još tu! Evo van po deset kuna, samo nemojte ić okolo pizdit gluposti i šporkarije! Jel to kjaro?“ Dino je vrtijo sa glavom i rekao je: „Ne znan baš jel to dosta…“ Ja sam rekao: „Ne znan ni ja…“ Bezmalinović je rekao: „Okej! Evo svakom po dvajs kuna, bando razbojnička! I da vas više ne vidin!“ Onda je on meni i Dinu tutnijo đenge u ruke. Ja sam rekao: „Aj fala lipa! A jel može sad nešto i za maškare?“ Bezmalinović je zinijo: „Šta za maškare?“ Onda je Bezmalinovićka uletila: „A zašto si, mačak, govorija da se dica nisu zamaškarala? Baš imaju famozne kostime!“ Bezmalinović se zableušijo u nas i viknijo je: „Stvarno, jebate! Priobukli ste se u Supermena i Betmena! Ne mogu virovat!“ Dino je pitao: „Šta je tu čudno?“ Bezmalinović je rekao: „Čudno je šta ste maloprije bili Srbin i Bosanac!“ Ja sam nagnijo se prema njemu i rekao sam: „Oš reć da Supermen i Betmen nisu?“
(446)
