Uvod u lustraciju
Mama je rekla: „Jebate irud, ćaću će mi lustrirat!“ Tata je rekao: „Molim?“ Mama je pokazala rukom prema novinama i rekla je: „Viš da donose zakon o lustraciji! Stoposto će mi čaku lustrirat!“ Tata je pitao: „Šta to znači lustrirat? Da će ga zdekovat u zatvor?“ Mama je rekla: „Ne nužno! Ovde piše da će sve suradnike zločimačkog komunističkog režima udaljit iz javnog života!“ Tata je rekao: „Šta onda? Poslaće ga na Šoltu da lovi ribu i uzgaja masline?“ Mama je zarežala: „Nije ovo za zajebavat se!“ Tata je rekao: „Pa ne zajebavan se, ženska glavo! Samo naglašavan koliko je stari komunjeros lukav! Niko mu ne može napravit ono šta već sam sebi nije učinija!“
Onda je zazvonijo telefon i tata je išao se javit. To je bijo moj dida. Dida je kroz sluju tatu pitao: „Zete, jesi ti čuja da ovi ludaši donose zakon o lustraciji?“ Tata je rekao: „Evo baš sad san sazna!“ Dida je rekao: „Sutra hitno dolazin u Split da se dobrovoljno prijavim da me lustriraju! Samo ne znan di ću se javit!“ Tata je rekao: „A ne znan ni ja, jebiga!“ Dida je rekao: „Aj raspitaj se di je Glavni ustaški stan! Da ne lutan po dana po gradu!“ Tata je pitao: „Šta si tako zapeja, čoviče božji? Moš bar sačekat da prvo donesu zakon!“ Dida je rekao: „Ne bi sad tija da oni lustriraju neke pizdunčiće, a mene ka velikog komunistu priskoče! Pošto san ja bija dušon i tilon uz partiju, red je da za svoje komunističke zločine pošteno najeben!“ Tata je rekao: „E znan, udaljiće te iz javnog života!“ Dida je rekao: „Tačno! Poslaće me na Šoltu da lovin ribu i uzgajan masline!“ Tata je rekao: „Ti već sto godina na Šolti loviš ribu i uzgajaš masline!“ Dida je rekao: „Naravski! Al sad bi tija da se zna da to radin po kazni!“
Tata je spustijo sluju i rekao je mami: „Ćaća ti je lud ka kurac!“ Mama je dignila bradu i rekla je: „To šta je neko lud ka kurac nije razlog da ga se lustrira!“ Tata je rekao: „Možda i nije, al on sam oće da ga lustriraju! Govori da će se sutra poć dobrovoljno prijavit!“ Mama je podviknila: „Šta je njemu, jebate, jel on debil?!“ Tata je rekao: „Pa kažen ti da je! A i malo bi drukčije piva da ga, umisto na Šoltu, lustriraju na Goli otok!“ Samo onda je opet zazvonijo telefon. Kad je tata se javio dida je kroz sluju rekao: „Zete, aj pitaj mi ćer jel mi možda ona negdi spremila partijsku knjižicu! Bila je u ladici od kantunala, a sad je nema!“ Tata je pitao: „Šta će ti partijska knjižica?“ Dida je rekao: „Kako ću se ić javit u Glavni ustaški stan bez dokaza da san bija ljuti komunista?“ Tata se nakeserijo: „He-he, možda ti priznaju partijski staž ako dovedeš dva svjedoka?“ Dida je rekao: „Ko će danas nać dva svjedoka, jebate patak! To je sve poumiralo!“ Tata je rekao: „Dobro, pa valjda ima bar neko živ…“ Dida je tati utiho kroz sluju rekao: „Zete, dobro znaš da smo mi komunisti obavljali posal tako da ne bude preživjelih!“
Tata je poklopijo telefon i rekao je mami: „Ćaća ti je lud ka kupus! Ne da bi ga tribalo lustrirat, nego ga sprašit u tamnicu i držat na kruvu i vodi!“ Mama je podviknila: „Ma nemoj!? A šta onda ta ekipa ne lustrira svog Franju Tuđmana, a?!“ Tata je rekao: „O čemu ti pričaš? Kako bi to Tuđmanovi sljedbenici mogli lustrirat Franju Tuđmana?“ Mama je rekla: „Moj ćaća je bija obični partizan i komunista, a Tuđman je bija general u generalštabu JNA!“ Tata je pitao: „Pa šta sa tim oš reć?“ Mama je rekla: „Oću reć tri stvari! Pod jedan – jebamu pas mater komunističku! Pod dva – pizdalimu strinina komunistička! Pod tri – nabijenga nakurac komunistički!“ Tata je gledao u mamu sa raskobečenim očima. Samo onda je zazvonijo telefon. Tata je dignijo sluju. Dida je kroz sluju njemu rekao: „Zete, a jel ti znaš da je Tuđman bija general u komunističkoj JNA?“ Tata je odbrusijo: „Pa šta onda?“ Dida je rekao: „Tija bi tim povodom reć pet stvari! Pod jedan…“ Ali tata je tu poklopijo sluju.
Onda je odma opet zazvonijo telefon. Samo sad je mama dignila sluju. Dida je kroz sluju rekao: „Nemoj ti meni, zete, poklapat slušalicu!“ Mama je njemu rekla: „Nije ti ovo kretenoid od zeta, nego ćer! I kakve su to, molinte, gluposti da se oš prijavit za lustraciju?!“ Dida je rekao: „Neću valjda pustit da lustriraju neke pizdunčiće, a mene ka velikog komunistu priskoče!“ Mama je podviknila: „Čako!“ Dida je rekao: „Šta čako? Pošteno je da najeben kad san ka član partije sudjelova u najgorim komunističkim zločinima!“ Mama je pitala: „U kojim to zločinima?“ Dida je rekao: „Pa znaš i sama, ćerce, kakve su se strašne stvari u komunizmu događale! Imali smo besplatno zdrastveno osiguranje, pa besplatno školstvo, pa su radnici sami upravljali tvornicama, pa si sa par godina staža moga rješit stambeno pitanje…“ Mama je rekla: „A je, čoviče, to su bile grozne grozote!“ Dida je rekao: „Užasni užasi! To zlo se više ne smi i neće ponovit!“
Onda je mama rekla: „Znan, čako, al šta će bit sa menom?“ Dida je pitao: „Šta sa tobon?“ Mama je rekla: „Pa svi će upirat prstom u mene, čoviče božji! Svi će govorit – eno, to je ćer od onog komunističkog zločimca šta su ga lustrirali! Biću obilježena ka da san gubava! Stoposto ću dobit i otkaz na poslu!“ Dida je rekao: „Viš, jebate, o tome nisan razmišlja…“ Mama je rekla: „Bome da nisi! Tiš na Šolti lovit ribu i uzgajat masline, a ćeri će ti prišit crvenu zvizdu na rukav!“ Onda je dida rekao: „Dobro, normalno da dica malo ispaštaju zbog roditeljskih grija! Ipak je ovo ustaški režim, nije zajebancija!“ Onda je mama skriknila: „A sram te bilo i stid, bezdušniče jedan! Kako moš to govorit?! Ako ne misliš na rođenu ćer, moš barenko povest računa o unucima!“ Dida je rekao: „Ako iko vodi računa o svom unukiću, onda san to ja!“ Mama je viknila: „Ma nemoj!? Jesi ti uopće svjestan da bi, ako tebe lustriraju, ova ustaška banda mogla našeg Robija izbacit iz škole?!“ Dida je rekao: „A zašta drugo ja ovo radin?“
(626)