Svitlo na kraju tinela
Moj dida sa Šolte i oni njegov frend barba Tonino su sidili u kužini od mog dida i drinkali su po bićerin orahovice. Plus su oni badali sa pijatića po malo pancete i sira iz uja. Onda su oni zapalili po španjulet i kucnili su se sa bićerinima. Onda su oni šutili. Onda je barba Tonino rekao: „Čak i ako čovik ne brije dvista posto na religiju, nije rečeno da se čuda ne događaju!“ Moj dida je pitao: „O kojin čudima govoriš? Ja, naprimjer primjera, ne virujen u to čudo da ću sa penzijon izdurat do kraja miseca!“ Barba Tonino je rekao: „Govorin o čudu u Međugorju!“ Dida je rekao: „Daj, Tonino, nemoj me jebat najranije ujutro!“ Barba Tonino je rekao: „A ne triba kod ti stvari imat predrasude, jebemu sveca! Šta bi nama falilo da nan se desi neko čudo?“ Dida je rekao: „A je, dobro in je čudo zapopizdit! Zasvitlija in kipić i onda in je Gospe rekla da mole i poste! Pa koja je to poruka, molinte lipo? A mi ovde ka ljudi pijemo orahovicu, ždrokamo sir i pancetu, pušimo španjulete… Jel bi ti sad rađe postija i molija?“
Barba Tonino je rekao: „E, al ne smiš to samo tako gleat! Nego moraš malo uzet u obzir i cilu simboličnost!“ Dida je pitao: „Koju simboličnost?“ Barba Tonino je rekao: „Pa gleaj! Ako kipić zasvitli u mraku, onda je to neka bežična struja u điru! Znači, spoj Gospe i Tesle! Razumiš?“ Dida je rekao: „Ne razumin!“ Barba Tonino je rekao: „Gospe je iz Međugorja, a Tesla je Srbin iz Like! Bereš?“ Dida je rekao: „Ne beren!“ Barba Tonino je rekao: „Pa hrvacko-srpsko prijateljstvo, čoviče božji! Brastvo i jedinstvo, prika! Prirodni savez! To je ta poruka!“ Moj dida je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Tonino, jebemu jarca, al Gospe je Židovka!“ Barba Tonino je dignijo ombrve i rekao je: „Nemoj me jebat?“ Dida je rekao: „A tako piše u svetin knjigama! Viš kako ti jedan detaljčić sjebe cilu komcepciju!“ Barba Tonino je raširijo ruke i rekao je: „Svi su dobrodošli u bracku zajednicu naroda i narodnosti!“
Onda su moj dida i barba Tonino sipnili si još po bićerin orahovice. Onda su oni mumali malo sira i pancete i šutili su. Onda je barba Tonino rekao: „Zašto bi, reci ti meni, miljon turista usrid zime dolazilo u Međugorje, a niko na Šoltu?“ Dida je rekao: „Koji će kurac zimi dolazit na Šoltu?“ Barba Tonino je rekao: „Pa to ti i govorin, čoviče!“ Dida je zapiljio se barba Toninu drito u facu. Barba Tonino je dignijo kažimprst i rekao je: „E, al ako bi Gospe kojin slučajen i ovdi zasvitlila, onda je to druga pisma! Znači, trajekti puni rulje iz cilog svita šta se nonstop iskrcavaju na naš otok…“ Dida je žmirnijo sa očima i rekao je: „Znači, aparpmani rasprodani cilu godinu, seandesipet eura za noć, a pošto iman dva, to je stopedes eura svaki dan…“ Barba Tonino je rekao: „Znači, prodaja domaćeg vina ide leva-leva, moraš ga vodnit da napriraviš količinu šta će je popit tržište…“ Dida je rekao: „Znači, pakujemo maslinovo u bočice od dva deca i dajemo ga po zlato, na etiketi piše Marijino ulje, ekstradjevičansko…“ Barba Tonino je rekao: „Znači, naručiš iz Kine dva-tri šlepera sa krunicama, križićima i sličicama Isusove matere, otvoriš banak i dižeš neviđeni keš…“ Dida je rekao: „Znači, nema više čekanja čuda da ti penzija dotekne do kraja miseca…“ Barba Tonino je rekao: „Znači, rušin staru pojatu i na njenon mistu dižen eskluzivni risort, a na ulazu veliki napis sa neonskin slovima…“ Dida je pitao: „Šta će ti pisat, majketi?“ Barba Tonino je rekao: „Go spa i velnes!“
Sutra ujutro su moj dida i barba Tonino ugibali u župni ured kod onog don Jakova. Oni su rekli: „Faljenisus, velečasni!“ Don Jakov je rekao: „Sloboda narodu!“ Onda je don Jakov sipnijo svakom po bićerin travarice. On je rekao: „Onda, ekipa? Kojin dobrom?“ Barba Tonino je njemu rekao: „Reci ti nama, velečasni, zašto bi miljon turista usrid zime dolazilo u Međugorje, a niko na Šoltu?“ Don Jakov je rekao: „Koji će kurac zimi dolazit na Šoltu?“ Moj dida je uletijo: „Pa to ti mi i govorimo, čoviče!“
Don Jakov je dignijo ombrve i zapiljio se didi i barba Toninu drito u face. Barba Tonino je rekao: „E, al ako bi kojin slučajen neki Gospin kipić i ovdi zasvitlija, onda je to druga pisma!“ Moj dida je rekao: „Znači, trajekti puni vjernika iz cilog svita šta se iskrcavaju na naš otok…“ Don Jakov je žmirnijo sa očima i rekao je: „Znači, barenko sedan misa dnevno i prihod od lemozine ne manji od tri soma eura, pa puta tristašezdespet…“ Barba Tonino je rekao: „Znači, siguran dotok keša za obnovu crkve i župnog ureda…“ Don Jakov je rekao: „Znači, velečasni za dat zadnju pomast više ne jurca po otoku sa rasklapanin sitroenom, nego piči sa audijen, ili još bolje sa mečkom ce klase…“ Dida je rekao: „Znači, na crkvenon zemljištu, tamo ispod groblja, dižemo svetište i aparpmansko naselje sa pet zvizdica, u vlasništvu župe, razumi se…“ Don Jakov je rekao: „Znači, usrid svetišta i aparpmanskog naselja, dižemo eskluzivni risort, sa malon kapelicon, razumi se, a na ulazu napis sa velikin neonskin slovima…“ Barba Tonino je pitao: „Šta će ti pisat, majketi?“ Don Jakov je rekao: „Go spa i velnes!“
Onda su ekipa u župnom uredu ulili si još po bićerin travarice i kucnili su se. Onda je don Jakov rekao: „E, al kome bi ovde mogla Gospe zasvitlit, čoviče? Koliko ja znan, na ovon otoku nema ni Tesle ni Vicke!“ Barba Tonino je isprsijo se i rekao je: „Al ima mene! Šta meni fali?“ Don Jakov je rekao: „Daj, Tonino, nemoj me jebat! U zadnji sto godin vidija san te u crkvi tačno jedan put, i to kad smo ti ženi činili misu za sprovod!“ Barba Tonino je rekao: „Moja pokojna Lucija se svaki dan molila Gospi, to da znaš! Držala joj je kipić na kredenciji, nonstop je klečala ispod! Eno ga i danas tamo, to čuvan u znak sjećanja!“ Don Jakov je rekao: „Ne tribaš mi to govorit, ka da ja ne znan da je pokojna Luce bila svetica! Al nisi ti ona, jebaga bog! Nemaš ti tu snagu vire da ti Gospe zasvitli!“ Barba Tonino je rekao: „Kurac neman! Kod mene je snaga vire takva da ću užgat kamen, a kamoli neću Gospu! Kad je mogla Vicka iz Međugorja, bogami ću moć i ja!“ Don Jakov je rekao: „Ma daj, čoviče, pa Vicka sere gelere! Opiturala je Gospin kip sa onom fosforocentričnom piturom i onda farba ekipu, razumiš, prodaje čuda pod bubrige!“ Dida je nagnijo se prema don Jakovu i rekao je: „Velečasni, a šta ti mi drugo govorimo?“
Naveče su moj dida i barba Tonino i don Jakov sidili utiho u mrakuši. Mrakuša je bila u tinelu od barba Toninove kuće. Oni ekipa su nacalili se jedan do drugog na trosjedu i gledali su prema kredenciji. Kredencija je isto bila u mrakuši. Onda je moj dida šapnijo: „Ajde, jebate, oš zasvitlit više!“ Barba Tonino je šapnijo: „Polako, čoviče, imaj malo vire!“ Dida je šapnijo: „A evo virujen već tri kvarta od ure!“ Barba Tonino je šapnijo: „Mora se stoposto smračit da bi djelovalo, jebaga led! Ne može bit čuda bez strpljenja!“ Don Jakov je šapnijo: „Možda si u snagu vire triba ulit malo razrjeđivača?“ Barba Tonino je šapnijo: „Nisan, piše u upustvima da ne triba!“ Dida je šapnijo: „A u kua, ova bi molitva mogla trajat do ujutro!“ Onda je barba Tonino rekao: „Čekaj malo, eno je tamo počelo svitlit… Jel se to meni čini il je tamo počelo svitlit?“ Dida je rekao: „Izgleda da je, jebate patak, viš da je sve više žućkasto i zelenkasto…“ Borba Tonino je cijuknijo: „Svitli, čoviče, pari lanterna! Jesan li ja, ljudi, lud il ono svitli?“ Dida je cijuknijo: „Nisi lud, Tonino! Ovo je hepi end! Ovo je svitlo na kraju tinela!“
Onda su moj dida i barba Tonino na trosjedu si dali po gimi fajv. Onda je barba Tonino drmnijo don Jakova sa laktom i rekao je: „Onda, velečasni? Šta sad kaeš, a?“ Don Jakov je vrtijo sa glavom i rekao je: „Ne znan, ekipa, malo san isto skeptičar…“ Dida je rekao: „Šta si sad skeptičar, koji klinac?“ Don Jakov je rekao: „A neam pojma… Jel vi mislite da bi ovo kod rulje moglo proć ka Gospin kipić koji svitli zbog čuda božjeg?“ Barba Tonino je rekao: „Šta ne bi prošlo, jebate? Pa jel svitli ili ne svitli?“ Don Jakov je rekao: „Ma svitli, ne može se reć da ne svitli! Ono, nije baš ni da blišći, nego više onako lagano svjetluca!“ Dida je rekao: „Eto! Di je onda problem?“ Don Jakov je rekao: „Problem je šta to nije Gospe, nego kipić druga Tita!“
(448)
