Bambi i ja – drugara smo dva
Družimo se Bambi i ja kad on dođe u moju bašču iz svog skloništa u napuštenom vinogradu, niti 100 metara od moje kuće.
Kada ga opazim pozovem ga sa “Bambi, dođi!” i on pomalo plaho dolazi do mene da mu prstom mogu dotaknuti njuškicu. Zatim odskakuta par metara tražeći kakvu travku ili list, pa se opet na poziv vrati. Danas sam mu na dlanu ponudio šećer, ali očito još nije navikao na njega. Htio sam napraviti selfie s njime, ali još nije voljan.
Već nekoliko godina iznad kuće, a ispod gornje ceste na kojoj je veoma prometnu, jer tamo radi jedan automehaničar viđam 3-4 srne koje hrabro prolaze napuštenim vrtovima koji pomalo zarastaju u džunglu. Navikle su na blizinu ljudi i suvereno prolaze svoje dnevne staze za ispašom. Nažalost, više od mjesec dana ih ne viđam, izgleda da su završile u nekom loncu za čobanac ili gulaš. Bambi je izgleda ostao siroče, ali još je malen i nema straha od mene, a neki dan je prišao i mome bratu.
Nadam se da ćemo si ostati dobri i kada odraste. Čudni su putovi Gospodnji.
Vladimir Jelenčiić
(28)