Nestašne olovke
Mi smo u školi pisali kontrolni iz prirode. Ja i moj drug Dino smo sidili u prvoj klupi. Učiteljica Smilja je sidila u svojoj. U razredu je bila mrkla tišinčuga i dumaona. Onda je meni ispala olovka na pod. Onda sam ja slegnijo se po nju. Onda sam ja ispod klupe usput poćirijo u roza mudante od učiteljice Smilje. Onda sam ja uspravijo se nazad za klupu i nastavijo sam pisat kontrolni. Onda je Dinu ispala olovka na pod. Onda je on slegnijo se po nju. Onda je on ispod klupe usput poćirijo u roza mudante od učiteljice Smilje. Onda je on uspravijo se nazad za klupu i nastavijo je pisat kontrolni. Onda je meni ispala olovka na pod. Onda sam ja slegnijo se po nju. Onda sam ja ispod klupe usput iša poćirit u roza mudante od učiteljice Smilje. Samo tamo je bila učina glava. Uča je šapnila: „Oš da drugi put obučen crvene?“
Ja sam ukočenijo se od ošamuta i šapnijo sam: „Molin?!“ Učiteljica Smilja je ispod klupe šapnila: „Kažen, ako ti se ne sviđaju moje roza mudante, mogu drugi put obuć crvene! Naprimjer primjera kad budemo pisali kontrolni iz matuše!“ Ja sam šapnijo: „Ne kužim o čemu pričate! Samo san se slegnija po olovku!“ Uča je šapnila: „E znan, već sedmi put…“ Ja sam rekao: „Nisan ja kriv šta je olovka okrugla pa se lako otkotrlja!“ Uča je šapnila: „Sram te bilo, magarče jedan! Moš tako doma materi virit u mudante!“ Ja sam šapnijo: „Kad ona ima neke glupe bile! Velike su joj ka jastučnica!“
Učiteljica Smilja je šapnila: „N bava kua? A zašto?“ Ja sam šapnijo: „Govori da su joj te najjeftinije! A kad već nema đengi za kupit si nešto fensi šmensi, onda bolje da su joj malo veće, jerbo da joj griju leđa!“ Uča je šapnila: „Ajme koja šteta! Tako šesna ženica, a nosi bile pumpašice! U njima ti uvik guzica pari ka vrića kumpira!“ Ja sam šapnijo: „To joj kaže i moj tata! Reka joj je da ne može takva hodat okolo i glumit udovicu palog branitelja!“ Uča je šapnila: „Zašto udovicu, jebate?“ Ja sam šapnijo: „Da kad navuče takve mudante ponaša se ka da joj je muž mrtav!“ Uča je šapnila: „Ćaća ti je žešći komad kretena!“ Ja sam šapnijo: „To mu je i mama rekla!“
Onda je učiteljica Smilja malo se nagnila prema meni i šapnila je: „Reci materi da ima joj skroz smišnih mudanti na rasprodaji u Emezete! Ovake iste ka moje, prva liga su, vidija si! Moš dobit pakovanje od pet komada za dvista kuna! Ama ništa, džaba!“ Ja sam šapnijo: „Jel sve budu roze il su u raznim bojama?“ Uča je šapnila: „Pastelnim!“ Samo onda je ispod klupe odjednom pojavila se Dinova glava. Uča je njemu šapnila: „Šta ti radiš ovde?“ Dino je šapnijo: „Ispala mi je olovka!“ Uča je šapnila: „Po osmi put!“ Dino je šapnijo: „Tija san dodat da je moja mama našla u Ćajna Šopu iste mudante ka vaše! Samo šta daju osan komada za dvista kuna!“ Uča Smilja je šapnila: „Nemoj me jebat?!“
Dino je šapnijo: „Časna rič! Mama je kupila dva paka i sad nosi ljubičaste!“ Uča je šapnila: „Ljubičaste su bez danjeg najsmišnije! Te su mi fejvorit!“ Dino je šapnijo: „Plus mama kaže da su u Ćajna Šopu stavili i ređipete na rasprodaju! Moš dobit tri ređipeta za stopedes kuna! Imaju ćipku i nalju Viktorija Sikret!“ Uča je šapnila: „Viktorija Sikret?! Nemoj me jebat?!“ Dino je šapnijo: „To doduše šiju u Hon Kongu, pa samo nalipe etiketu!“ Uča Smilja je šapnila: „Šta me kuri bolac di ih šiju ako piše Viktorija Sikret! Jel imaju četvorku?“ Dino je šapnijo: „Ne znan! Mama mi nosi tricu! Ka i ja!“
Učiteljica Smilja je šapnila: „Šta ka i ti? Pa ne nosiš valjda ti ređipet?“ Dino je šapnijo: „Ne nosin! Al nosin doma tricu iz kontrolnog iz prirode!“ Uča je šapnila: „A jel? Obično si nosija asa!“ Dino je šapnijo: „E, al ako sad ne dobijen tricu moga bi skočit do direktorice i reć joj da je učiteljica pitala mog školskog kolegu jel mu paše da ona obuče crvene mudante za kontrolni iz matuše! Ko zna kako će se to svatit!“ Uča Smilja je šapnila: „Aj, aj, ne moraš se odma itat sa ucjenama! Za informaciju o Ćajna Šopu zaslužija si i četvorku! Al ako ti je trica dosta, molin lipo!“ Dino šapnijo: „Dosta je!“ Onda sam ja šapnijo: „A ja?“ Uča je šapnila: „Šta ti?“ Ja sam šapnijo: „Meni je mama udovica palog branitelja!“ Uča je šapnila: „Isto trica?“ Ja sam šapnijo: „Može!“
Onda je Dino šapnijo: „Oćemol se sad vratit u normalu? Mogla bi nas zabolit leđa!“ Učiteljica Smilja je šapnila: „A šta je to normala, pitan ja vas?“ Ja sam šapnijo: „Pa šta ja znan… Da nastavimo pisat kontrolni?“ Dino je šapnijo: „Ja san sta kod pitanja koje su boje na hrvackoj zastavi!“ Uča je šapnila: „Eto viš! Zemlja je u turbo katastrofi, narod gladuje, ustaše luduju, imamo dvista miljona nezaposlenih, sve ide u tri pizde materine, presjednik države je ljuta lažovčina, premijer morončina, šef opozicije fašista na kvadrat… a oni dicu u školi uče o hrvackoj zastavi! Pa jel to normala, pitan ja vas?!“ Ja sam šapnijo: „A dobro, ostanimo onda ispod klupe!“ Uča je šapnila: „Naravska stvar! Tu smo u oazi žute štampe! Govorimo o sisama, guzicama i di se šta ima jeftino kupit!“
Onda je Dino šapnijo: „Okej, samo dokad ćemo tako? Nešmo valjda cilo školovanje provest ispod klupe? Mislin, malo me vuna dašmo kad odrastemo bit teški tudumi!“ Ja sam šapnijo: „A je, stvarno, neko bi osnovno gradivo ipak morali naučit! Naprimjer primjera koje su boje na zastavi!“ Učiteljica Smilja je šapnila: „Bez brige! Više se o hrvackoj zastavi može naučit kad ti padne olovka na pod, nego kad se štreba iz knjiga!“ Ja sam šapnijo: „Šta se može naučit?“ Uča je šapnila: „Bolje je nosit roza mudante nego gaće na štapu!“
(515)
