Nastavna UDBA
Ona učiteljica Smilja je stala isprid ploče i rekla je: „Idemo sad malo provjerit kako ste savladali gradivo iz hrvacke povjesti šta smo ga zadnji put učili! Aj ti prvi, Robi!“ Ja sam u roku odma skočijo se iz klupe. Uča je meni rekla: „Reci nam, mladiću, kako se zva prvi hrvacki kralj?“ Ja sam počeškao se po ćiverici i rekao sam: „Zva se… zva se… ajme kako ono…“ Uča je rekla: „Ajmo, ajmo, pa to znaju i prvašići!“ Ja sam rekao: „Je li Tuposlav?“ Učiteljica Smilja je zakolutačila sa očima i rekla je: „Čoviče božji! Da mi je skužit kakve brokve tebi u glavi rastu, dala bi misečnu plaću! Ajde ti, Dino!“ Onda je moj drug Dino u roku odma skočijo se iz klupe. Uča je pogledala u njega i rekla je: „Isto pitanje!“ Dino je svrbijo se po rukavu i pitao je: „Koje pitanje?“ Uča je podviknila: „Kako se zva prvi hrvatski kralj?“ Dino je rekao: „A nije Tuposlav?“ Uča je rekla: „Nije!“ Dino je rekao: „Onda je Tupomir!“
Učiteljica Smilja je fljasnila se sa rukom po čelu i rekla je: „Pa kojin ja to debilima tumačin gradivo, za gospu blaženu… Oba ste zaslužili da van zavidan po asa u dnevnik!“ Ja i moj drug Dino smo gledali u nju sa stravom. Onda je uča Smilja uzdahnila i rekla je: „Samo danas san previše dobre volje da bi zbičila dva asa! Nema šanse, mogu jednog uvr glave…“ Onda je ona malo se šetkala isprid ploče i rekla je: „Znači, šta? Znači, jednom od vas ću zdimit asa u dnevnik, a drugi će proć lišo! Jel može tako?“ Meni i Dinu je uletijo lakši ošamut. Uča je gledala u nas i češkala se po bradi. Onda je ona rekla: „Samo kako izabrat, jebemu jarca? Kome da upišen negativnu ocjenu, a kome da udilin milost? Oba ste mi jednako nesinpatični!“ Ja i Dino smo šutili i rumenkili smo se po obrazima. Onda je učiteljica Smilja rekla: „A ništa, zaigrajte časkon na par-dišpar!“ Dino je zinijo: „Molin?“ Ja sam zinijo: „Molin?“ Uča je rekla: „Šta molite? Rekla san da zaigrate na par-dišpar! Pašmo vidit koji će od vas dva bit Perković, a koji Mustač!“
Meni i Dinu je uletilo tupilo od nekuženja. Onda sam ja rekao: „Pardon, učiteljice, al meni je ime Robi, a moj drug se zove Dino! Nemamo mi šta bit neki Perkovići i Mustači!“ Dino je pitao: „Ko su uopće ti Perković i Mustač?“ Uča Smilja je nakeserila se i rekla je: „Nije važno! To san rekla samo zbog usporedbe!“ Dino je rekao: „Kako nije važno ako će zbog njih neko od nas fasovat negativnu ocjenu?“ Uča je slegnila sa ramenima i rekla je: „Okej, ionako utvrđivamo gradivo iz hrvacke povjesti! Znači, oni su oba bili udbaši! I onda je sud jednog kaznija, a drugog nije! Isto ka šta će jedan od vas popit asa, a drugi neće! Kapito?“ Ja sam pitao: „A jesul oni isto igrali na par-dišpar?“ Uča je rekla: „Neam blage! Ja san prosjetno osoblje, ne bi se tila mišat u rad sudbene vlasti!“
Onda sam ja pitao: „A šta su to udbaši?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Udbaši su oni šta su radili za zloglasnu Udbu!“ Dino je pitao: „A šta je to zloglasna Udba?“ Uča je rekla: „Udba je bila tajna pandurija u zloglasnoj Jugoslaviji!“ Ja sam pitao: „A šta je to zloglasna Jugoslavija?“ Uča je rekla: „Jugoslavija je bila tamnica naroda u kojoj smo živili prije nego šta je naš narod izvojeva državnu samostalnost!“ Dino je pitao: „A zašto je bila tamnica naroda?“ Uča je rekla: „Zato šta se u Jugoslaviji nije smilo reć da si Hrvat! Za razliku od samostalne Hrvacke, di se ne smi reć da nisi!“ Ja sam pitao: „A zašto se u Jugoslaviji nije smilo reć da si Hrvat?“ Uča je rekla: „Zato jerbo je Udba sve živo špijunirala i progonila!“ Ja sam pitao: „A jel se zbog Udbe u samostalnoj Hrvackoj ne smi reć da nisi Hrvat?“ Uča je rekla: „Nikako! U samostalnoj Hrvackoj to nije stvar Udbe, nego uljudbe!“ Dino je pitao: „A jesul u Jugoslaviji učiteljice smile đake pitat kako se zva prvi hrvatski kralj?“ Uča Smilja je rekla: „Naravski da nisu! To je cila baza! Udbaši bi ih odma prijavili i prosjetno osoblje bi moglo teško najebat!“ Ja sam pitao: „Pa šta je onda falilo takvoj Jugoslaviji?“
Onda je učiteljica Smilja podviknila: „E sad bi bilo dosta! Jel ovde ispitivam ja vas il vi mene? Ajmo, ekipa, odigrajte na par-dišpar da vidimo komešmo spičit asa i gotova priča!“ Onda je Dino pitao: „Pa jel vi mislite da je to pravedno? Da oba ne znamo gradivo, a da samo jedan popije asa?“ Uča je rekla: „Nisan rekla da je pravedno, nego da san danas nešto dobre volje!“ Ja sam pitao: „Znači da ste pravedni samo kad ste loše volje?“ Uča je rekla: „Gleaj, miki! Ako ću ja bit skroz pravedna, onda obojici moran zavidat negativnu ocjenu! Jel van tako možda draže?“ Dino je pitao: „Možetel možda bit toliko dobre volje da ne zavidate nijednog asa?“ Uča Smilja je rekla: „E pa ne mogu, jebešga! Samo san djelomično dobre volje!“ Dino je pitao: „A zašto samo djelomično?“ Ja sam Dinu rekao: „Zato šta su se samo podrpali, a ne i kresnili!“
Tu je učiteljica Smilja zinila sa ustima i rekla je: „Molin?!“ Ja sam šutijo i gledao sam u plafonjeru. U razredu je uletila mrkla tišinčuga. Uča je meni podviknila: „Šta ti to brbotaš, jebate irud?!“ Ja sam rekao: „Samo kažen da, ako ja popijen asa, onda ću morat ić kod direktorice da joj objasnin zašto je učiteljica danas djelomično dobre volje!“ Uča Smilja je nacalila ruke na kukove i pitala je: „A kako bi to ti moga znat, majketi?“ Ja sam rekao: „Tako šta mi je poznato da ste se sinoć oko ponoć i kvarat, u metalik golfu šta je bija parkiran iza Zlajinog nebodera, registarskih oznaka ST 327-LM, divljački žvalili i drpali sa onim nastavnikom Baćom iz tjelesnog!“ Uči je u roku hitno ruknilo crvenilo po vratu i po obrazima. Ja sam rekao: „Uz napomenu da je nastavnik Baćo u službenom braku sa Bosiljkom P. (35), zubotehničarkom rodom iz Ciste Prove!“ Uča je turbo se zaškarpunila po ciloj faci. Ja sam rekao: „Uz napomenu da nastavnik Baćo i Bosiljka P. imaju u braku dvoje raznospolne dice, Mirelu P. (8) i Tibora P. (11), oboje školskog uzrasta!“
Učiteljica Smilja je zableušila se u mene sa raskobečenim očima. Onda je ona skriknila: „A đubre jedno malo, dabili đubre! Jel ti to mene špijuniraš?!“ Ja sam rekao: „Bože sačuvaj! Baš mene briga kako vi provodite slobodno vrime!“ Uča je koljački piljila u mene. Ja sam isto gledao njoj drito u facu. Onda je ona pitala: „Di si ti uopće bija sinoć u ponoć i kvarat?“ Ja sam rekao: „Spava san u postelji dubokin snom! Di bi drugo bija?“ Uča Smilja je arlauknila: „Pa kako onda moš pričat takve bljezgarije?!“ Ja sam rekao: „Javija mi je Mustač!“
(530)
