Jadna ti bajka

Ja sam u primaćoj sidijo na tapetiću i slagao sam slije. Mama je sidila u hotelji. Moja sestra Damjana je sidila mami u krilu. Mama je Damjanici iz knjige čitala bajku. Mama je njoj rekla: ‘… i onda su princ i princeza proveli cijeli život zajedno, u sreći i ljubavi!’

Ja sam sa tapetića rekao: ‘Zašto su bajke tako dosadne?’ Mama je rekla: ‘Kako, jebate, meni su baš zanimljive!’ Ja sam pitao: ‘Zašto se princeza uvik mora udat za bogatog princa?’ Mama je rekla: ‘Kakvo je to pitanje? Šta fali bogatom princu?’ Ja sam rekao: ‘Zašto se ne bi mogla udat za nekog siromašnog seljaka? Ili za konjušara? Ili za poštara?’ Mama je cijuknila: ‘Ko bi se normalan moga udat za konjušara ili poštara?’ Ja sam rekao: ‘Pa princeza, ako bi se zaljubila!’ Mama je cijuknila: ‘Ko bi se normalan moga zaljubit u konjušara ili poštara?’ Onda sam ja ustao sa tapetića i rekao sam: ‘Recimo naprimjer primjera da princu fali livo oko, da nema desnu nogu i da mu je na leđima velika goba! A da poštar izgleda ka Bred Pit! Šta onda?’ Mama je rekla: ‘Da poštar izgleda ka Bred Pit ne bi bija siromašni poštar nego bogati glumac! Nemoš mene zajebat!’

Ja sam piljio u mamu sa stisnutim očima. Ja sam rekao: ‘Okej, al princ je svejedno ćorav, cotav i gobav! Šta onda, pitam te?’ Mama je rekla: ‘Pa nije sve u izgledu, jebaga jarac! Važno je kakav je čovik u duši!’ Onda je Damjanica uletila: ‘Mama, šta je to duša?’ Mama je njoj rekla: ‘Duša je, kako bi ti to mama objasnila, dušo… Duša je ono šta čovik ima al mu se ne vidi! Bereš?’ Damjana je pitala: ‘Kako mu se ne vidi kad je ima?’ Mama je rekla: ‘Pa lipo, zlato… Svaki čovik ima glavu, ruke, noge i te stvari koje mu stoje izvanka, bereš! A duša mu je unutra! Ima je al mu se ne vidi!’ Damjanica je pitala: ‘A di je onda drži?’ Ja sam rekao: ‘Drži je na banki!’

Mama je meni dreknila: ‘A znaš šta, puntam li te nogom izgledaćeš gore od tog tvog princa! Prestani nas više maltretirat, čoviče božji!’ Ja sam rekao: ‘Pa nisam ja kriv šta su bajke gore od sapunica! Bajke samo odgajaju male curice da se bogato udaju!’ Mama je rekla: ‘Pa šta onda? Jel bi ih možda tribale odgajat da se siromašno udaju? Misliš da bi curicama onda bilo bolje?’ Ja sam rekao: ‘A bolje im je kad se udaju za princa nakazu i imvalida, a odjebu Bred Pita? Samo zato šta je poštar!’ Mama je naperila sa prstom prema meni i rekla je: ‘Slušaj me dobro, miki! Princ plaća račune, a poštar ih donosi! Kapito?’ Ja sam stavijo ruke na kukove i rekao sam: ‘Ja san mislija da je ljubav slipa!’ Mama je podviknila: ‘A šta si ti, jebate? Okulista?’ Damjanica je uletila: ‘Zašto je ljubav slipa?’ Ja sam rekao: ‘Zato šta je princ ćorav!’

Onda je u primaću ugibao moj tata i rekao je: ‘Šta je, ekipa, šta se radi?’ Ja sam rekao: ‘Oho, evo doša konjušar!’ Tata je mene pogledao sa zbunjozom. Onda je on mamu pitao: ‘Šta ovi degenerik drobi?’ Mama je rekla: ‘Ma pusti ga! Uvatija se mene i Damjane pa nam jebe bajku!’ Damjanica je rekla: ‘Braco kaže da princ nema livo oko!’ Tata je rekao: ‘Ajde? Biće ga ranilo u dvoboju!’ Mama je Damjani rekla: ‘Nije princ ćoro, zlato, braco sere bezveze! Pomiša je princa sa kapetanom Kukom!’ Damjanica je pitala: ‘A kako izgleda princ?’ Tata je nasmjehuljio se i rekao je: ‘Izgleda fenomenalno! Ka tvoj tata!’ Damjana je rekla: ‘Znači, princ isto nosi izbužanu sokolsku maju?’ Tata je porumenkijo po obrazima. On je rekao: ‘Znači!’

Onda je mama Damjani rekla: ‘Ne znači, srce mamino! Princ je uvik revijski obučen! Stalno je u prvoligaškim mokasinama, gučijevom odjelu i čistoj biloj košulji! Plus rejbanke, ovkors!’ Damjanica je rekla: ‘Znači ka barba Kraljević?’ Mama se osmjehnila: ‘Tačno! Bravo, sunce, izgleda ka barba Kraljević!’ Tati je uletilo čudilo: ‘Koji Kraljević, jebate?’ Mama je rekla: ‘Oni šta dolazi u vrtić po Damjaninu frendicu Meri!’ Tata je rekao: ‘Oni sa crvenim poršeom?’ Mama je rekla: ‘E, oni sa crvenim poršeom!’ Tata je rekao: ‘Pa ja ću ispalit, jebate noj! Čovik izgleda ka grdobina na gregadu! Ono, pari da je ispa iz mišalice za beton!’ Ja sam uletijo: ‘Jel to oni šta ima nos ka kapulu? I fleke na licu ka da ga je zdimila pomidora?’ Tata je rekao: ‘Je, čoviče! Ja se useren kad ga vidin!’

Mama je rekla: ‘A šta mu fali, molinte lipo? Jel ima crvenog poršea? Ima! Jel ima uspješnu građevinsku firmu? Ima! Jel pliva u lovuši? Pliva! Jel mu u luci jahta od dvajs metri? Je!’ Ja sam rekao: ‘Jel ima nos ka kapulu? Ima!’ Mama je rekla: ‘Slušaj ti, klipsone, rađe se malo pitaj zašto sve tete u Damjaninom vrtiću popizde kad Kraljević dolazi po Meri! Sve trču na ponistre i sline! Tuku se koja će uvatit bolje misto i jače izbacit limune! Damjanice, aj reci ovim debilima šta tete govore kad Kraljević dolazi po Meri?’ Damjana je rekla: ‘Brzo, brzo, dolazi Kraljević! Brzo, brzo, brzo, dolazi Kraljević!’ Mama je dignila livu ombrvu prema nama i rekla je: ‘Onda?’

Onda je tata slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Da ja vozin crvenog poršea svakako ne bi gubija vrime dolazit po dite u vrtić!’ Mama je pitala: ‘Ma nemoj! Nego šta bi?’ Tata je rekao: ‘E pa posla bi gospođu princezu da ide po nju! A ne da se vucara okolo po šopingu!’ Onda je Damjanica rekla: ‘Teta Mirela iz vrtića kaže da mora barba Kraljević dolazit po Meri, jer pošto teta Kraljevićka ne može!’ Tata je rekao: ‘A je li? Zašto, majketi, ne može?’ Damjanica je rekla: ‘Teta Mirela kaže da teta Kraljevićka ima puno posla!’ Mama je rekla: ‘N bava kua? Kakvog posla?’ Damjana je rekla: ‘Jebe se sa poštarom!’

Robi K. (IIIa)

Izvor: bigblog.tportal.hr/robik3a

(598)