Bilježnica Robija K.: Slučaj Bombiša
Mi obitelj smo za vikend bili kod mog dide na Šolti. Mama je za obid kuvala manistru sa bobom i bižima. Dida je rekao: „Moran poć!“ Mama je pitala: „Di ćeš sad? Brzo će bit ručak!“ Dida je rekao: „Iden čas u partizane! Vratiću se za uru vrimena!“ Mama je zakolutačila sa očima. Ja sam uletijo: „Mogu li ja sa tobon, dida?“ Dida je rekao: „Pre si ti mali za u partizane! Nisi još dorasta ni za kurira!“ Ja sam se rascmoljijo: „A pliiiiiiz, dida!“ Dida je rekao: „Aj okej! Uzmi oni buketić gerbera iz moje sobe, pa gibamo!“
Ja i dida i onaj njegov frend barba Tonino smo stajali isprid spomenika. Na spomeniku je bijo neki vojnik sa bombom u ispruženoj ruki. Dida je meni rekao: „To ti je naš Bombiša!“ Barba Tonino je rekao: „Već priko seandes godina pokušava itnit bombu i ne polazi mu za rukon!“ Dida je rekao: „A nanišanija je drito na zgradu općine! Jesi ubra?“ Ja sam rekao: „Ubra san!“ Barba Tonino je rekao: „Ali ne odustaje! Čelična volja!“ Dida je rekao: „Odnosno mramorna!“
Barba Tonino je rekao: „Ajmo mi stavit cviće, da nan Bombiša uredan dočeka praznik!“ Ja sam pitao: „Koji praznik?“ Dida je rekao: „Unukiću, ako ne znaš koji je praznik dvajsdeveti novembra, časna rič ću te isti sekund poslat doma! A nije isključeno ni daš popit trisku!“ Ja sam rekao: „Ma naravski da znan, dida! Samo san te brumava!“ Dida je rekao: „Okej, okej! Neću te sad poć ispitivat da ne padnen u komu i očaj!“
Onda je Bombiša rekao: „Tonino, oš me molinte počešat ispod livog kolina? Svrbi me zapopizdit, patin se od sinoć!“ Mi smo najprvo piljili u njega sa čudilom. Onda je barba Tonino dignijo štap i pitao je: „Ovde?“ Bombiša je rekao: „E tu, tu… malo desno, malo desno… e tooooooooo… Ajme fala ti ka bogu!“ Barba Tonino je rekao: „Sve za revoluciju!“
Bombiša je pitao: „A koji van je ovo smišni pijonir?“ Dida je rekao: „To ti je moj unuk! Doveja san ga da malo vidi i ono šta ne uči u školi!“ Bombiša je mene pitao: „Momak, bil ti kad porasteš volija postat ka Tompson ili ka Ivica Šerfezi?“ Ja sam pitao: „Ko je Ivica Šerfezi?“ Dida je rekao: „Eto, o tome ti ja pričan! Zaboravlja se slavna prošlost! Sjebali su cile generacije!“
Barba Tonino je pitao: „A šta je kod tebe novo, Bombiša?“ Bombiša je rekao: „A šta da ti kažen, sinoć mi se neki kremple popiša pod postamenat!“ Dida je rekao: „N bava kua? Koji je to?“ Bombiša je rekao: „Nisan ga pripozna u mraku! Tija san mu spustit ovu bombu na ćivericu! Al nisan uspija!“ Barba Tonino je rekao: „Popišat se pod spomenik palon borcu… To mora bit neki teški ustaša!“ Bombiša je rekao: „Pri bi reka da je bija pijan ka letva!“ Barba Tonino je rekao: „Pijani ustaša! Najgora kombinacija!“
Dida je rekao: „E znaš šta, kad ga uvatimo, bogami će taj platit laštru! A sutra ćemo Tonino i ja oko tebe rastegnit žicu pod visokin naponom!“ Barba Tonino je rekao: „Tako je! Iljadu volti i nek sprži gubu!“ Dida je rekao: „Pa da vidimo ko će se onda doć pišat po svetinjama!“ Bombiša je rekao: „Ma nemoš me stavit u žicu, jebemu sveca! Osjeća bi se ka u Aušvicu!“ Dida je rekao: „U ovoj zemlji se i inače osjećaš ka u Aušvicu!“ Bombiša je rekao: „A nemoš tako! Ipak imamo slobodnu Hrvacku!“
Dida i barba Tonino su gledali u Bombišu sa žešćim ošamutom. Prvo su oni oba šutili. Onda je barba Tonino pitao: „Šta ti to znači, Bombiša?“ Bombiša je rekao: „Juče mi je navratila delegacija iz općine, pa su mi objasnili one stvari oko Blajburga! Onu stravu, jezu i užas…“ Dida je pitao: „Koji užas, jebate?“ Bombiša je rekao: „Srića da san poginija na Sutjesci, pa nisan mora sudjelovat u toj sramoti! Inače bi se živ izija!“ Barba Tonino je podviknijo: „Bombiša, jesi ti pri sebi?!“
Bombiša je rekao: „A i ovo šta se izmišlja da je u Jasenovcu postoja neki neki logor, to mi je isto bolesno!“ Dida je podviknijo: „Ma šta ti je bolesno, jeben te u glavu?!“ Bombiša je rekao: „Srića živa da mi je delegacija iz općine otvorila oči! Molinte lipo, vlast otvori dom kulture i hotel sa četri zvjezdice, a komunjare posli izmisle spiku da je tu bija logor smrti! Pa jel to način?“ Dida je okrenijo se prema barba Toninu: „Ja ovo više ne mogu slušat!“ Barba Tonino je rekao: „Ni ja! Da mogu dobavit sa šćapon, sad bi mu odvrnija oni osigurač od bombe, da odleti u pizdu materinu!“
Dida je rekao: „Ajmo mi skupit ove gerbere i odnit ih pokojnin ženama na grob! Da ne ostanu kod ovog seronje!“ Barba Tonino je rekao: „Ajmo!“ Onda sam ja pokupijo buketiće. Onda smo mi pošli na groblje kod pokojne bake i tete Jakice od barba Tonina. Dida je rekao: „Nemoš virovat, čoviče! I spomenicima su oprali mozak!“ Barba Tonino je rekao: „Propaganda se širi u zastrašujućin razmjerima!“ Dida je rekao: „Prvo su sjebali dicu i omladinu, pritvorili su ji u crnokošuljaše, a saće i poginuli partizani poć u ustaše!“
Onda je moja mama drmnila didu po ramenu: „Aj budi se, čako! Gotov je obid!“ Dida je skočijo se iz kušina: „Srceliti irudovo!“ Mama je pitala: „Šta je bilo? Al si štagod grubo sanja?“ Dida je protrljao oči: „Srića da si me probudila, jebate! Sanja san da nas je Bombiša izda!“ Mama je pitala: „Ko je Bombiša?“ Tata je provirijo iza vrata i rekao je: „Normalno da halucimira kad se sinoć u Bepovoj konobi nalija ka maca!“ Dida je rekao: „Čovik u mojin godinama ima pravo na čašicu više!“ Tata je rekao: „Čašicu više? Nisi zna za se, čoviče božji! Doveja te doma Špiro iz pandurije sa patrolnin kolima! I tebe i Tonina! Kaže da vas je lovija po mistu ka gaštrapane!“
Dida je ustao se i rekao je: „Pre san ja star, zete, da bi mi ti drža pridike! Gledaj svoja posla!“ Mama je rekla: „A stvarno si pretjera, čako! Nisi zna di si, jebaga jarac! Skinija si jaketu i iša je spremit u frižider!“ Dida je rekao: „Aj dosta više sa pilanom! Ako se ja u ovin godinama želin oblokat, oblokaću se! Pogotovo kad iman Špira iz pandurije za ličnog šofera! Šta mi drugo i preostaje kraj ovakve familije!“ Tata je rekao: „Kužin ja da se čovik obloče! Al ić se u tom stanju pišat pod spomenik palom borcu…“
Robi K. (IIIa)
(7)