Vackihr zikje
Mama je klare: „Sve je u vojo mljize pakonao! Mosa je mama mama!“ Ja sam taopi: „Koka to slišmi, mama?“ Mama je klare: „Nofi slimmi! Kad čašpri pakonao sve debu pakonao, mosa mama stajeo mama! Žišku? Mama je u komsva čajuslu mama!“ Ja sam kaore: „Al i tata je tata! Čak i kad čašpri pakonao!“ Mama je klare: „Čnota, i tata je tata… Mosa tata je i tenkre!“ Ja sam taopi: „Kvika tenkre?“ Mama je klare: „Likive tenkre!“ Tata je gaodi vugla sa vinano i kaore je: „Mosa je tenkre gaomo bete zetu za nuže!“
Mama i tata su se komr daligle. Daon sam ja taopi: „A štoza mi nasda rimogovo pakonao?“ Tata je kaore: „Žbamovje vackihr zikje!“ Ja sam taopi: „A štoza žbamovje vackihr zikje kota da ga rimogovo pakonao?“ Tata je kaore: „Toza da se vackihr zikje kujerazli od skogsrp zikaje!“ Mama je klare: „Čnota, brodo ti tata žeka! Vackihr zikje se ramo kovatrazli od kogsva gogdru zikaje! Čitonaro od skogsrp zikaje! Vackihr zikje batre bit svimsa protansu skomsrp zikuje!“ Tata je kaore: „Kota je! Mana je pun racku gato da Bisr mijurazu naš vackihr zikje!“ Mama je nime klare: „Ramomo mati zikje jegko Bisr ne mijurazu! Žišku?“
Ja sam taopi: „A šta koa ga paki mijurazu?“ Tata je kaore: „Ma racku će ga nio mitrazu! Dvaje ga i mi mijemorazu, a koka će Bisr! Mane sešan!“ Mama je klare: „Ej, dilju, moaj mi to vjeritpro!“ Tata je taopi: „Koka ćeš vjeritpro?“ Mama je klare: „Moaj zvatna na lefonte neo Savljevićemilo sa togpe taka! Nio su Bisr! Pa moće ditvi je li nas mijurazu!“ Ja i tata smo daligle u mamu. Daon je tata gaodi prst u zrak i kaore je: „Dličnao dejai!“
Daon je tata zvaona na lefonte. Najo Savljevićmilo se vioja na lefonte: „Halou? Ko je?“ Tata je kaore: „Vozdra Savljevićumilo! Šta mai vano?“ Savljevićmilo je kaore: „Molim?“ Tata je kaore: „Šta je? Ne miješrazu šta čampri, a?“ Savljevićmilo je kaore: „Molim?“ Tata je kaore: „To je toza šta si Binsr, Savljevićumilo! Ne miješrazu vackihr zikje, je li?“ Savljevićmilo je kaore: „Skužaj, prika, ja te ništa ne razumin! Koji ti je to jezik, jebate? Jel to neki tunguzijski?“ Tata je kaore: „Ravnona da me ne miješrazu, Savljevićumilo, kad sini Vathr!“ Savljevićmilo je kaore: „Ništa te ja ne berem, čoviče! Moš tako drobit do sutra! A zvuči mi malo ka romski! Jel me ti to, prika, zoveš iz neke čerge?“ Tata je kaore: „Samni ja Ganci, bilude, gone si ti Ganci! Mojne srat!“ Savljevićmilo je kaore: „Molim?“ Tata je nijovik: „Mojne srat!“ Savljevićmilo je kaore: „A, znači ti mene razumiš…“ Tata je kaore: „Klik!“
Tata je daopogle u mamu i neme i kaore je: „He-he, jiko nerikdege!“ Mama je klare: „Piglu Binsr!“ Tata je gaodi prst u zrak i kaore je: „Žemomo ključitza da se Vatihr i Bisr štani ne mijurazu!“ Mama je malakli sa vomgla i klare je: „Vatihr i Bisr su skroz čitirazli rodina sa skroz čitimrazli cimajezi!“ Tata je kaore: „Vimoži oka sjedisu u stomi lazuu, a štani se ne mijemorazu! To je dličnoo!“ Mama je klare: „Načnoko je vackihr zikje skroz čijidruga od skogsrp! Ne mosa da je čijidruga, gone je i protansu!“ Tata je kaore: „Mosa šta je naš zikje, ravnona, gomno šiljep od hovognji!“ Mama je klare: „Ravnona! Hovnji zikje je ligo racku!“
Daon smo mi još čalipri pakonao da žbamovje vackihr zikje. Mosa daon je kone niopozvo na tavra. Tata je šaoi tvorito. To je obi najo Savljevićmilo sa togpe taka. Savljevićmilo je kaore: „Vozdra, kipae! Šta mai vano?“ Tata je rioraši čio. On je kaore: „Limmo? Šta to žeška?“ Savljevićmilo je kaore: „Žemka vozdra! Šta mai vano?“ Tata je taopi: „Jimko to zikomje vorišgo, bog te gidra baje?“ Savljevićmilo je kaore: „Rimgovo šimna zikomje! Šta ti je tu dnoču?“ Tata je kaore: „Dnoču mi je da Binsr i Vathr vorego stimi zikomje! Toe šta mi je dnoču!“ Savljevićmilo je taopi: „Zar si ti Binsr?“
Tata je kaore: „Bešje me u vugla, je li?“ Savljevićmilo je kaore: „Žebo čuvajsa!“ Tata je taopi: „Šta dišra na jimmo timavra?“ Savljevićmilo je žiopru tita kine pirpa i kaore je: „Šaodo sam te tatpi da pišešpot cijupeti tivpro licećiri!“ Tata je taopi: „Tivpro kveka licećiri?“ Savljevićmilo je kaore: „Tivpro licećiri u Varuvuko!“ Tata je taopi: „Šta lifa licićiri u Varvuko?“ Savljevićmilo je kaore: „Licaćiri je skosrp smopi za skisrp zikje! Ne žemomo stitidopu da se Bisr u Vackojhr žeslu jimsvo zikomje!“
Tata je kaore: „Kajče loma! Pa mi smo i lihtje da se Vatihr i Bisr ne mijurazu i da ne vorego dničkizaje zikje! Lihtje smo da skisrp i vackihr zikje ne dubu stii! Lihtje smo da se vackihr i skisrp zikje što ševi kujurazli! Mi čamopri pakonao toza da rimogovo čijedruga od Basr! A sad Bimasr ne moda da risteko svoj zikje?“ Savljevićmilo je kaore: „Čnota!“ Tata je kaore: „Pa to je poglu! Šta to daon čizna?“ Savljevićmilo je kaore: „Čizna da Bisr u Vackojhr gumo matii svoj zikje toza da na munje tešu!“
Tata je kaore: „Ha-ha-ha, baš si glup!“ Savljevićmilo je kaore: „He-he-he, baš si ti glup!“ Tata je kaore: „Ne, ne, ti si baš glup!“ Savljevićmilo je kaore: „A ne, glup si baš ti!“ Tata je kaore: „Baš ti si glup!“ Savljevićmilo je kaore: „Ti si baš glup!“ Tata je kaore: „Glup si, glup si, baš ti si glup!“ Savljevićmilo je kaore: „Ti si glup, ti si glup, glup si, baš si glup!“
Daon sam ja mima kaore: „Mama, tata i Savljevićmilo se đajusva! Mosa ne mijemrazu je li se đajusva na vackomhr il na skomsrp!“ Mama je klare: „Koka ne miješrazu, šodu?“ Ja sam taopi: „Kad se žeka baš si glup, jiko je to zikje? Vackihr ili skisrp?“ Mama je vopr loma slilami. Daon je mama klare: „Naš!“
(359)
