Strah od terora
Ja sam sa namušenom facom trpao knjige i bilježnice u školsku boršu. Mama je meni motala u salvetu sendvu za marendu. Tata je za stolom čitao novine. Ja sam mami rekao: „A šta ako ja sad krenem u školu i stradam u krvoločkom terorističkom napadu?“ Mami je dignila ombrve i pitala jer: „Kako to misliš, mišu?“ Ja sam rekao: „Lipo mislin! Najnormalnije se zaputin u školu, a onda pukne bomba u podzemnoj i gotovo!“ Mama je rekla: „Jebiga, sinak, nema ti u Splitu podzemne!“ Ja sam rekao: „Okej, onda pukne na autobusnoj stanici!“ Mama je rekla: „Škola ti je dvista metri od kuće, glupsone! Nisi toliki debil da ideš autobusom!“ Ja sam rekao: „Okej, onda pukne bomba drito isprid škole baš kad ja naiđen!“ Mama je pitala: „I?“ Ja sam rekao: „I krehne tako jako da me ciloga raznese! Ono, glava mi odleti na jednu stranu, noge na drugu, ruke na treću…“ Tata je spustijo novine i pitao je: „A criva i te stvari?“ Ja sam rekao: „Criva mi šibnu uvis i zalipe se na ponistru na trećem katu!“ Mama je zableušila se u mene i rekla je: „Zanimljivo!“ Ja sam podviknijo: „Šta zanimljivo?! Jel ti kužiš šta ti ja pričam?“ Mama je rekla: „Kužim da imaš neki kontrolni i da najrađe ne bi iša u školu!“
Onda je tata sklopijo novine i rekao je: „Eto kako strah od terora dovodi do neželjenih posljedica!“ Mama je rekla: „Igzaktli! Skroz se zaustavi normalni i svakodnevni život!“ Tata je rekao: „Cili se sistem totalno zablokira!“ Mama je rekla: „Čak i redovna provjera znanja učenika u školi dođe u pitanje!“ Onda je tata okrenijo se prema meni i pitao je: „A iz čega, sinak, imaš kontrolni?“ Ja sam rekao: „Iz glupog hrvackog!“ Tata je pitao: „Pa jesi naučija gradivo?“ Ja sam rekao: „Jesan, časna rič! Znan sve živo!“ Tata je rekao: „Eto! Onda se nemaš čega plašit, mišu!“ Ja sam cijuknijo: „Kako neman?! Jebe se teroriste je li ja znan hrvacki ili ne znan!“ Tata je rekao: „Pa ne bi baš reka! Jerbo ako slučajno nisi naučija gradivo, pa dobiješ asa iz kontrolnog, onda ću te tako skrehat daš se cili raznit u komadiće! Glava će ti odletit na jednu stranu, noge na drugu, ruke na treću…“ Mama je dodala: „A criva će ti šibnit uvis i završit na tiramolu od onih Bezmalinovića na trećem katu!“
Poslje sam ja sa mojim drugom Dinom sidijo na zidiću iza škole. Mi dva smo pušili po duvan i šutili smo. Onda sam ja Dinu rekao: „Od onih terorista šta napadaju nevjernike, još su gori teroristi šta napadaju neznalice!“ Dino je rekao: „Znači, i tebi je tata zapritija da će te raznit u komadiće ako dobiješ asa iz kontrolnog?“ Ja sam klimnijo sa glavušom i gledao sam sa tugicom u vrh od patikica. Dino je ispuvao dim od duvana i rekao je: „Čoviče, ovi svit je iša u trokurac! Di god se okreneš, samo nasilje!“ Ja sam rekao: „Nemoš se nigdi sklonit od terora!“ Samo dok smo mi dva dimili i pričali neko je kod mojih mame i tate pozvonijo na vrata. Mama je išla da će otvorit. Samo onda je kroz vrata jurnilo dvista specijalaca sa kacigama i oklopima. Oni su u roku munja skočili na moje roditelje i itnili su ih na pod. Onda su savili im ruke na leđa i vezali su ih sa lisicama. Moj tata je urlikao: „Šta van je, ljudi?! Koji je ovo kurac?!“ Jedan specijalac je njemu dreknijo: „Začepi gubicu, teroristo!“ Tata je zastenjao: „O čemu ti pričaš, jebate?! Ovo je neki nesporazum!“ Specijalac je njemu rekao: „Toš objasnit u stanici, gubo gubava! Kad te dobro natamburamo, brzoš propivat koga si tija raznit u komadiće!“ Onda su specijalci odgurali moje roditelje niz portun i strpali su ih u maricu. Mama je ronila suze i tulila je prema tati: „Ne mogu virovat da nas je mali prasac cinka panduriji!“ Tata je režao: „A platiće mi pantagana, čim nas ovi puste!“ Mama je zacvilila: „Otkud ti znaš da će nas ovi ikad pustit?“ Onda je meni Dino na zidiću rekao: „Meni jedinica iz kontrolnog ne gine! Tata će mi doma stoposto odvidat glavu!“ Ja sam rekao: „I meni će moj! Zato san i izračuna – ako će me već skašit zbog jedinice, bolje da mi je jedinica protuteroristička!“
Poslje smo mi ekipa sidili u razredu i pisali smo kontrolni iz hrvackog. Ona učiteljica Smilja je hodala između klupa i govorila je: „Uvatim li koga da prepisuje, odma ću mu zdimit asa! Jel to jasno?“ Ja nisam zna nijedan odgovor na pitanja iz kontrolnog. Isto nije imao blage ni moj drug Dino. Isto nisu imali ni drugi rulja u razredu. Zato su svi zjakali u plafonjere i grickali su olovke. Samo je onaj Bešo Tablet stalno pisao. On je bijo turbo hepi išta zna odgovore na sva pitanja. Bešo Tablet je u odgovoru na prvo pitanje napisao: „Ako mi zavidaš asa, stićete Božja kazna!“ Onda je on odgovorijo na drugo pitanje: „Spičiš li mi negativnu ocjenu, izbužaću te sa kalašnjikovim!“ Onda je on odgovorijo na treće pitanje: „Iliš mi dat duju, ili letiš uzrak!“ Kad je odgovorijo na sva pitanja onda je Bešo potpisao se sa Bešlim Al Tableti. Onda je ona tuljanica Niveska dignila dva prsta i pitala je da jel može časkom u zahod. Učiteljica Smilja je njoj rekla da nema izlaženja u zahod dok traje kontrolni. Tuljanica Niveska je dignila se iz klupe i rekla je: „Žalin slučaj, učiteljice, al previše mi se piški!“ Uča je rekla: „Koliko god da ti se piški, nemoš u zahod dok je kontrolni!“ Niveska je rekla: „Ali pukniće mi mjehur, učiteljice!“ Uča Smilja je dreknila: „Pa nek pukne, kuri me bolac!“ Tu smo mi svi ekipa slegnili se ispod klupa zbog eksflozije. Samo nije se čula eksflozija nego šištanje i prskanje. Učiteljica Smilja je arlauknila: „Šta to radiš, kravo glupa?! Pišaš usrid razreda?!“ Tuljanica Niveska je šljapkala sa najkicama po lokvuši i rekla je: „Puka mi je mjehur!“ Uča je skriknila: „Nije ti puka mjehur, debilko, nego si se ispišala po parketu!“ Niveska je pitala: „Pa di je razlika?“ Uča je uvatila se za čelo i rekla je: „Ajme koja lokva, muko irudova! Izrigaću se, časna rič! Moran hitno izać odavde!“ Onda je učiteljica Smilja tuta forca izjurila iz razreda. Tuljanica Niveska je stisnila obe šake i dignila ih je visoko uzrak. Mi svi rulja smo viknili: „Alah je velik!“
(587)
