Park sajd ov lajf
Bilježnica Robija K.
Dida je meni rekao: „Zamisli, unukiću, da naveče po mrkloj mrakuši gibaš kroz park! Ne vidi se prst prid noson! Tama i jeza! A tamo iza žbunja te u zamki čeka grupa teških mrgaša i siledžija! Njih recimo četri ili pet… Jel me pratiš?“ Ja sam rekao: „Pratin te, dida!“ Dida je rekao: „E, i sad ti ka odgovoran čovik i građanin moraš izabrat koji će ti od tih siledžija razbit pičku i opljačkat te! Kapito?“ Ja sam rekao: „Kapito, dida!“ Dida je rekao: „To ni slučajno nije lak izbor, unukiću! Odgovoran čovik i građanin mora uzet svoju sudbinu u svoje ruke!“ Ja sam pitao: „Zašto, dida?“ Dida je rekao: „Zato jerbo bi te jedan od rmpalija moga samo puknit nogom u prsi i odnit ti takujin! A drugi bi te opet moga ošajdarit sa bejzbol palicon i rascopat ti ćivericu, pa da te vode na hitnu i sašiju ti deset punti na čelu! A treći bi te možda moga prokinit sa nožen, šta znači daš možda umrit prije nego dođe hitna… Nemoš reć da je ista stvar popit nogu u prsi i nožinu u drob! Jel se slažeš, unukiću?“ Ja sam rekao: „Slažen se, dida!“ Dida je rekao: „Znači, nema ti tu zafrkancije! Čovik mora ozbiljno i odgovorno razmislit da izabere koji će mu od onih šta ga čekaju u zasjedi jebat mater! Mora skužit koja mu je opcija najbolja za budućnost! Mora otvorit četvero oči!“ Ja sam pitao: „Kako ću po mrakuši?“ Dida je pitao: „Kakvoj mrakuši?“ Ja sam rekao: „Pa reka si da je mrakuša u parku! Šta mi onda vridi otvorit četvero oči?“ Dida je rekao: „Viš, to si odlično ubra, unukiću! Tu imamo dodatni problem! Znači, ne samo da moraš izabrat koji od siledžija će te natamburat i opljačkat, nego još plus svega to moraš izabrat a da ne vidiš koji je koji! A? Šta kaež? Jel bereš kolika je to odgovornost, unukiću?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“ Dida je rekao: „I aj ti meni reci, šta onda da tu pametan čovik izabere?“ Ja sam rekao: „Najbolje je izabrat da ne ulaziš u park!“ Dida se namrštijo: „Kako to misliš, da ne ulaziš u park?“ Ja sam rekao: „Pa lipo, da ga skroz zaobiđeš!” Dida je rekao: „E znan, lukav si ti unukiću, praviš se mudrica… Al šta ako ti kažu da je to tvoja građanska dužnost? A? Šta ako ti objasne da ti ka odgovoran punoljetan građanin ne smiš ništa zaobilazit? Da nemoš da ne uđeš u park?“ Ja sam rekao: „A jebiga onda…“ Dida je pitao: „Šta jebiga onda?“ Ja sam rekao: „Onda bi izabra onog šta će me puntat sa nogom u prsi!“ Dida je pitao: „Jesi siguran?“ Ja sam rekao: „Siguran sam!“ Dida je rekao: „Ha, klasika! Bira bi manje zlo…“ Ja sam slegnijo sa ramenima. Dida je rekao: „E, al pazi ovu stvar, unukiću… Šta ako ti u onoj mrakuši misliš da si izabra onog šta će te puntat sa nogom u prsi, al pošto je mrkla mrčina, pošto se kurca ne vidi, iz žbunja ti iskoči mrgaš sa bejzbol palicom i zdrajfa ti ćivericu? A, miki?“ Ja sam rekao: „To nema šansi!“ Dida je pitao: „Zašto nema šansi?“ Ja sam rekao: „Zato šta ću uključit bateriju! Da vidin koga biran!“ Dida je zinijo: „Koju bateriju?“ Ja sam rekao: „Kako koju bateriju? Onu šta svitli u mraku kad se štekne!“ Dida je pitao: „Ali otkud ti baterija, čoviče? Maloprije je nisi spominja!“ Ja sam rekao: „Maloprije je se nisan se sitija! Pa neću valja gibat kroz park po mrakuši bez baterije? Izvadiću je iz žepa i šteknit!“ Dida je podviknijo: „Ko normalan ide okolo sa baterijom u žepu, za gospu blaženu?“ Ja sam rekao: „Ne stoji mi u žepu baterija, nego mobitel! A mobitel ima bateriju! Bereš, dida?“ Dida je rekao: „Nemoj me jebat da mobiteli imaju bateriju?!“ Ja sam rekao: „Naravski da imaju!“ Dida je rekao: „Muko irudova, di ovi svit ide… A i ti mi, unukiću, ideš na ganglije kad se praviš pametan!“ Ja sam slegnijo sa ramenima. Onda je dida rekao: „Okej, fajn, al pazi ovi slučaj… Znači, šteknija si bateriju, rasvitlija si situaciju, izabra si svog siledžiju, onog šta će te puntat sa nogom… E, al onda se desi – šta? – onda skupa sa njim iz žbunja iskoči i onaj sa nožom! I kad te ovi prvi prokine sa nogom u prsi, onda te dok padaš ovi drugi dočeka sa nožinom u drob! A? Šta sad kaeš, miki?“ Ja sam pitao: „Zašto bi iskočija taj sa nožinom ako san ja izabra onog šta cipa sa nogom?“ Dida je rekao: „Zato šta su sklopili koaliciju, unukiću! Normalna stvar! Tako se to radi! Nemoš ti unaprid znat ko će se sa kim od mrgaša udružit posli izbora!“ Ja sam rekao: „A u kua…“ Dida je rekao: „E znan, miki, posli izbora nema kajanja… I sad lipo moš šteknit bateriju da bolje vidiš kako ti se criva iz droba prosipaju po travi! A nigdi hitne!“ Samo onda je moja mama stvorila se kod stola i arlauknila je: „Čako!? Kakve to gadarije pričaš ditetu?!“ Didi je uletilo čudilo: „Koje gadarije, jebate? Tumačin malcu šta su to demokracki izbori!“ Mama je dreknila: „Pa kako mu tumačiš, krvi ti irudove?! Da se tu bira ko će te silovat, pribit, priklat i opljačkat?!“ Dida je rekao: „Šta? Jesan možda nešto falija?“ Mama je zaškarpunila se po faci: „Pa mislin…“ Dida je meni rekao: „Robi, aj objasni materi šta smo naučili da je građanska dužnost!“ Ja sam rekao: „Građanska dužnost je da čovik samostalno i odgovorno izabere ko će mu jebat mater!“ Dida je rekao: „Eto! Školska defimicija! Nemoj to svatit lično!“ Mama je fljasnila sa rukom po stolu i viknila je: „Robi je previše mali da mu ti sipaš u glavu svoje crnilo! Nemaš pravo da mu još ka ditetu tako ogadiš demokracke izbore!“ Dida je rekao: „Ko mu ih gadi, ženska glavo? Ja mu ih baš falin na sva usta!“ Mama je rekla: „Ma kako ih fališ?! Tako šta mu govoriš da tu ljudi biraju ko će ih mlatit, klat i pljačkat?“ Dida je rekao: „Ne, tuko, nego mu govorin da je on još mali i da ide tek u treći razred! I plus svega se u zadnji čas sitija da ima bateriju u mobitelu!“ Mami je uletila tupaja: „Koju sad bateriju?“ Dida je rekao: „Onu šta će je šteknit u mrakuši i rasvitlit tablu na ulazu u park! A na tabli piše – šta? – ‘Zabranjen ulaz maloljetnicima’! Znači, škapula se!“ Mami je uletila tupaja na kvadrat: „Koja ti je to spika, majko isukrstova?“ Dida je rekao: „A ako ima mozga, škapulaće se na duži rok! Robi, jel bi ti moga sa ovin tempom usvajanja gradiva ostat u trećem razredu jedno par decenija?“ Ja sam rekao: „Bez problema, dida!“ Dida je rekao: „Eto! Znači, ako malac bude iša u treći razred jedno četrdes-pedes godina, njemu su demokracki izbori prva liga! Moga bi živit u demokrackom raju! Šta više izbora, njemu bolje!“ Mama je podviknila: „Ama o čemu ti trkeljaš, bogte jeba?“ Dida je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Robi, aj molinte ovoj tupsonici još jednom objasni čemu služe demokracki izbori!“ Ja sam rekao: „Služe tome da najebu roditelji!“
(783)