Neznamni počinitelji
Sva živa sreća šta je moj dida sa Šolte došao kod nas doma u goste. Tako je on mene spasijo od teškog tamburanja. Dida je uletijo između mene i tate i viknijo je: „Dok san ja gost u ovoj kući, mog unukića neće niko cipat!“ Tata je mavao sa rukama i arlaukao je: „Kurac neću! Zubešmu razvalit! Rebrašmu polomit!“ Dida je gurao tatu unazad i dreknijo je: „Samo priko mene mrtvog!“ Tata je njemu viknijo: „Ma šta braniš malu pantaganu, jebate jarac! Pa nema pet dana da je dobija asa iz matuše! I sad još jednog! Zalipišmu takve dvi peščurine da će mu mozak izletit kroz uši!“ Ja sam puštao suzice i cvilijo sam: „Pa kad mi je učiteljica zadala težak zadatak, tata!“ Tata je zadrečao: „Moj ti je klinac bija težak! Nego ti ništa ne učiš! I plus si glup ka maca!“ Onda je moja mama uletila: „A koji ti je bija zadatak, sine?“ Ja sam rekao: „Koliko su dvi četvrtine od osan!“ Mama je pitala: „I? Šta si ti odgovorija?“ Ja sam rekao: „Odgovorija san da ja o tome ništa ne znan!“
Tata je opet zalamatao sa rukama i viknijo je: „Eto viš! Propalico jedna propaličarska! Glavušti odvidat, bubrigešti odvalit!“ Dida je njega gurao i rekao je: „Daj udalječi mi se od unuka, čoviče! Ne moraš odma ić na nasilje!“ Tata je dreknijo: „Kurac ne moran! Viš da je retardiran, jebate irud! Svaki bi debil zna da je rezultat šest!“ Mama je rekla: „Misliš četri?“ Tata je pitao: „Šta četri?“ Mama je dignila livu ombrvu i rekla je: „Rezultat je četri, a ne šest!“ Tata je porumenkijo po obrazima. Onda je on rekao: „Šta sad to ima veze, jebate led? Šta si se ti mene uvatila?“ Mama je rekla: „Ništa! Samo kostatiram na koga nan se mali moga uvrgnit!“ Tata je viknijo: „Jel ti to oš reć da san ja kriv šta je klipan popija asa?!“ Mama je rekla: „Neću! Samo kostatiram da dvi četvrtine od osan nisu šest nego četri! Znači, da si pogrešan odgovor!“ Tata je zaškarpunijo se ka grancigula i dreknijo je: „Pa jel ovde ja iden u školu il on? Jel ti oš reć da san ja triba vježbat zadatke, a ne pantagana koju ti i tvoj ćaća nonstop branite?“ Mama je rekla: „Neću! Samo kostatiram da, za razliku od svog ćaće, Robi nije reka pogrešan rezultat!“ Tata je zarežao: „Nego šta je reka, majketi?“ Mama je rekla: „Ja o tome ništa ne znan!“
Tata je skljokao se na hotelju i rekao je: „Ne mogu virovat! Debil dobije asa u dnevnik, a ja iznin govno! Koja familija, čoviče!“ Onda je moj dida rekao: „Dečko je popija asa zato šta tuka od učiteljica ne zna normalno postavljat pitanja! Moj unukić uopće nije tako loš iz matuše!“ Tata je rekao: „A je, ka fetus je dosta sličija na Ajnštajna! Al je baš uoči poroda malo rebambija!“ Mama je rekla: „Zna se i na koga!“ Dida je rekao: „Tuka ne zna ispitivat, eto di je problem! Evo, ja ću sad Robiju postavit super složeni matematički zadatak i dajen ruku da će ga moj unukić rješit!“ Mama i tata su zapiljili se u dida sa lakšom tupajom. Dida je meni rekao: „Šta kaeš, unukiću, a? Oćemol jednoga?“ Ja sam rekao: „Ajmo!“ Onda je dida rekao: „Pazi ovako… Recimo naprimjer primjera da kilometar autoceste košta jedno dvajs miljona kuna! I recimo naprimjer primjera da ti ka ministar prometa daš izgradit pedes kilometri autoceste! Samo šta ne ispostaviš cjenu od dvajs miljona, nego od tries miljona po kilometru! Jel me dosad pratiš?“ Ja sam rekao: „Pratin te!“ Dida je rekao: „E, a sad od lovuše šta je viška otprilike pola podiliš prijateljima i poslovnim partnerima, a otprilike pola ostaviš sebi! Složeni matematički zadatak glasi – koliko si đengi stavija sebi u žep?“ Ja sam najprvo se malo češkao po ćiverici i dumao sam. Onda sam ja rekao: „Ja o tome ništa ne znan!“ Dida je pljesnijo sa rukama i rekao je: „Eto! Ispravan odgovor!“
U primaćoj je uletila tišinčina. Tata je zinijo sa ustima u hotelji. Mama je sjela na trosjed isto sa zinutim ustima. Onda je tata rekao: „Dobro fosilac i govori, jebate ćuk! Dicu nan kažnjavaju sa asima kad reknu da ništa ne znaju, a ovima šta ne znaju kako su opljačkali narod niko ništa!“ Mama je rekla: „Još ih i nagrade! Najlakše se na nevinoj mladeži švogavat! A banda nan krade iz očiju, jebain pas sve živo i neživo!“ Tata je vrtijo sa glavušom i rekao je: „Onon muktašu u Gospodarskoj komori nestane četrdes miljona kuna, a on govori da o tome ništa ne zna! I? Ko mu je zbičija asa?“ Mama je vrtila sa glavušom i rekla je: „Sanader mrkne po države, a macimudani šta su mu bili liva i desna ruka govore da o tome ništa nisu znali! I di su in asi, moliću lipo?“ Tata je rekao: „Doveli su nas na prosjački štap, čoviče! Dobro je ovi narod živ kraj toliko neznamnih počinitelja!“ Mama je rekla: „A oni kažnjavaju dičicu u školi, jebate avijon! I plus ih roditelji doma idu cipat!“ Tata je rekao: „U Hrvackoj tribaš odrast i doć na vlast da bi moga ništa ne znat!“ Dida je dignijo kažimprst prema uzgor i rekao je: „Ka šta je napisa Džordž Maksvel – neznanje je moć!“
Onda je moj tata rekao: „Samo znaš šta, je bi sve te neznamlice strelja po kratkon postupku! Ono, bez milosti!“ Mama je rekla: „Ma šta strelja? Ja bi ji sve obisila za bandere, da ih rulja može razgledavat! I plus bi in za opomenu oko vrata obisila table di piše ‘Ja o tome ništa ne znan’!“ Onda je dida rekao: „Dobro, ne moramo se sad odma palit na ljutu diktaturu! Dosta bi bilo pustit pravnu državu da radi svoj posal! Znači, optužnice, suđenja i poslat bandu u Mitrovicu!“ Tata je rekao: „Misliš u Lepoglavu?“ Dida je rekao: „Mislin u Mitrovicu! Zašto u Lepoglavu?“ Tata je rekao: „Zato šta je Lepoglava najveći zatvor u nas!“ Dida je rekao: „Okej, Lepoglava je dosta velika! Al poznato je da je u Jugoslaviji najveći zatvor oduvik bila Mitrovica!“ Tata je rekao: „Alo, fosilac, u kakvoj Jugoslaviji?! Nema ti Jugoslavije pusto vrimena, moj miki!“ Didi je uletilo čudilo: „Zašto je ne bi bilo?“ Mama je podviknila: „Zato šta je išla u pizdu materinu, eto zašto! Već kvarat stoljeća živimo u Hrvackoj!“ Dida je rekao: „N bava kua? Ja o tome ništa ne znan!“
(551)
