Balada o ovcama
Ona učiteljica Smilja je nas rulju u razredu ispitivala gradivo iz poznavanja prirode i društva. Najprvo je ona prozvala onu Nelu Svinjogojstvo. Onda je uča Smilja nju pitala: „Nela, šta nam moš reć o sramotnoj, nepravednoj i neoprostivoj presudi Haškog suda protiv hrvackih odličnika i generala?“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Mogu reć da je ta presuda sramotna, nepravedna i neoprostiva!“ Uča je rekla: „Bravo Nela, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju pitala: „Niveska, da li po tvom mišljenju naše heroje i mučenike šta su osuđeni u Hagu tribamo smatrat našim herojima i mučenicima ili ratnim zločincima?“ Tuljanica Niveska je rekla: „Tribamo ih smatrat našim herojima i mučenicima!“ Uča je rekla: „Bravo Niveska, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega pitala: „Rino, šta ti misliš o teškoj neistini i neopisivoj kleveti da je hrvacki državni vrh planirao i proveo udruženi zločinački pothvat u susidnoj Bosni i Hercegovini?“ Rino Sajla je rekao: „Mislin da je to teška neistina i neopisiva kleveta!“ Uča je rekla: „Bravo Rino, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu balibanicu Lidiju. Ona je nju pitala: „Lidija, šta nam moš kazat o onim beštijama i odvratnim izdajničkim govnima koja se slažu sa sramotnom, nepravednom i neoprostivom presudom Haškog suda?“ Balibanica Lidija je rekla: „Mogu reć da su to beštije i odvratna izdajnička govna!“ Uča je rekla: „Bravo Lidija, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega pitala: „Kane, da li su hrabre oslobodilačke akcije hrvacke vojske u susidnoj Bosni i Hercegovini bile hrabre oslobodilačke akcije ili čin agresije?“ Kane Šteta je rekao: „Bile su hrabre oslobodilačke akcije!“ Uča je rekla: „Bravo Kane, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju pitala: „Sandra, kako bi ti nazvala onu kravu i petokolonašicu Vesnu Pusić koja kaže da presuda u Hagu nije presuda protiv hrvackog naroda nego protiv grozne politike koja je vođena devedesetih?“ Pederica Sandra je rekla: „Nazvala bi je kravom i petokolonašicom!“ Uča je rekla: „Bravo Sandra, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala: „Teice, kako bi ti opisala neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije da su časni pripadnici hrvackih obrambenih snaga u susidnoj Bosni i Hercegovini otvarali logore za muslimane?“ Mala Teica je rekla: „Opisala bi ih ka neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije!“ Uča je rekla: „Bravo Teice, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala mog druga Dina. Ona je njega pitala: „Dino, šta se vidi iz presude Haškog suda koja je prepuna mržnje prema hrvackom narodu i hrvackoj državi?“ Dino je rekao: „Vidi se da je ona prepuna mržnje prema hrvackom narodu i hrvackoj državi!“ Uča je rekla: „Bravo Dino, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Bešu Tableta. Ona je njega pitala: „Bešo, kakav je po tvom mišljenju bija hrvacki velikan, genijalni ratnik, heroj i humanista general Praljak, kojeg je zločinački sud u Hagu osudija na dvajs godina zatvora?“ Bešo Tablet je rekao: „On je po mom mišljenju bija hrvacki velikan, genijalni ratnik, heroj i humanista!“ Uča je rekla: „Bravo Bešo, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Mišu Jumu. Ona je njega pitala: „Mišo, šta nam moš reć o stravičnoj laži i gnjusnoj obmani da je general Praljak naredija rušenje starog mosta u Mostaru?“ Mišo Juma je rekao: „Mogu reć da je to stravična laž i gnjusna obmana!“ Uča re rekla: „Bravo Mišo, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu degenicu Renči. Ona je nju pitala: „Renči, šta ti misliš o veličanstvenom i dostojamstvenom činu kada zastupnici u hrvackom saboru odaju počast osuđenom ratnom zločincu?“ Degenica Renči je rekla: „Mislin da je taj čin veličanstven i dostojamstven!“ Uča je rekla: „Bravo Renči, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Šeru Blajburgera. Ona je njega pitala: „Šera, kakav je bija pravedan, obrambeni i oslobodilački rat šta su ga Hrvati pod vodstvom Franje Tuđmana vodili u susidnoj Bosni i Hercegovini?“ Šera Blajburger je rekao: „Taj rat je bija pravedan, obrambeni i oslobodilački!“ Uča je rekla: „Bravo Šera, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja opet prozvala onu Nelu Svinjogojstvo. Ona je nju pitala: „Nela, za šta je general Praljak, hrabro položivši svoj život za hrvacki narod i hrvacku državu, hrabro položija svoj život u Hagu?“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Položija ga je za hrvatski narod i hrvacku državu!“ Uča je rekla: „Bravo Nela, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju pitala: „Niveska, kako bi ti nazvala neustrašivu i nadasve plemenitu odluku generala Praljka da će rađe popit otrov nego da popije dvajs godina robije?“ Tuljanica Niveska je rekla: „Nazvala bi je neustrašivom i nadasve plemenitom!“ Uča je rekla: „Bravo Niveska, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega pitala: „Rino, da li bi izrode koji ne misle da je presuda Haškog suda zločin protiv hrvackog naroda tribalo linčovat i razbit in pičke ili bi ih tribalo linčovat i razbit in pičke?“ Rino Sajla je rekao: „Tribalo bi ih linčovat i razbit in pičke!“ Uča je rekla: „Bravo Rino, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega pitala: „Kane, kakvo mora bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno mišljenje svih Hrvata o domovinskom ratu?“ Kane Šteta je rekao: „Mora bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno!“ Uča je rekla: „Bravo Kane, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju pitala: „Sandra, kako bi ti nazvala slobodno, demokracko i istinoljubivo društvo u kojem svi misle ka jedan?“ Pederica Sandra je rekla: „Nazvala bi ga slobodnim, demokrackim i istinoljubivim!“ Uča je rekla: „Bravo Sandra, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala: „Teice, ako postoje takve proklete zviri, takvi mentalni bolesnici i takvi mrzitelji Hrvacke koji o presudi Haškog suda ne govore isto šta na televiziji nonstop govore Ivo Lučić, Ante Nazor i Višnja Starešina, kako bi ih ti opisala?“ Mala Teica je rekla: „Opisala bi ih ka proklete zviri, ka mentalne bolesnike i ka mrzitelje Hrvacke!“ Uča je rekla: „Bravo Teice, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala mene. Ona je mene pitala: „Robi, kako se zove to kad cili hrvacki narod udruženo širi istinu o domovinskom ratu?“ Ja sam pomislijo: „Zove se udruženi zločinački pothvat!“ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.
Onda je učiteljica Smilja glasnije podviknila: „Alo, Robi, čuješ li ti mene? Ponoviću pitanje ako sidiš na ušima: kako se zove to kad cili hrvacki narod na čelu sa presjednicom i premijerom udruženo širi istinu o domovinskom ratu?“ Ja sam pomislijo: „Zove se udruženi zločinački pothvat!“ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.
Onda je učiteljica Smilja dreknila: „Robi! Jel mi ti to spavaš na satu, kretenčino jedna?! Pa ispaliću na ganglije, jebate irud! Cili razred je budniji nego ikad, a ti mirno hrčeš u zadnjoj klupi, pizdaliti materina!“ Ja nisam ništa rekao jer pošto sam čvrsto spavao. Samo onda je meni skriknilo isprid face: „Budi se više, čoviče, zakasnićeš u školu!“
To je bila moja moja mama šta je skriknila. Ja sam otvorijo oči i piljio sam u nju sa teškim ošamutom. Mama je pitala: „Šta si tako izneređen, sinak? Nemoj mi reć da si opet sanja da si crna ovca?“ Ja sam klimnijo sa glavom i brisao sam suzicu iz oka. Mama je rekla: „Ajme, jadničak moj! Ništa se ti ne brigaj, to ti je tako samo u snu!“ Onda je mama mene pomilkila po kosici. Ona je rekla: „Aj digni se sad, stvarno ćeš zakasnit! Mama ti je opeglala čistu bilu vunu! Idi je obuci i mrš u školu!“
(962)