Ima li ambis dno?
Mama je rekla: „Ja majkemi mile ne znan koga ću zaokružit na izborima! Oba mi kandidata ne odgovaraju!“
Tata je rekao: „Kad ti oba kandidata ne odgovaraju, onda biraš onog koji ti ne odgovara u manjoj mjeri!“
Mama je pitala: „Šta ti to znači, mišu? Malo si mi neskužljiv!“
Tata je rekao: „Znači da tribaš zaokružit onog koji ti je manje loš!“
Mama je rekla: „Ali to mi je više dopizdilo, čoviče! Nonstop to radin! Na svakin izborima, iznova i iznova, biram nekog ko je manje loš! A posli toga je situacija sve lošija i lošija! Znači da nešto sa tom logikom nije okej!“
Tata je rekao: „Znan, mačak, al zamisli da je obratno! Da biraš nekog ko ti je više loš, umisto onog ko ti je manje loš! Onda situacija posli toga ne bi bila samo sve lošija i lošija, nego još lošija i još lošija! Bereš?“
Mama je rekla: „Da ti iskreno rečen, mišu, ja mislin da se pokazalo da se u Hrvackoj ništa ne može počet popravljat dok se ne takne dno dna! Tojest dok se ne dođe to toga da situacija više ne može bit lošija nego šta je! Kužiš? Posli toga, kad si jednom dospija do najdubljeg dna, stvari se mogu minjat samo na bolje! Ili će, u najgoren slučaju, ostat na iston mistu!“
Tata je pitao: „Pa šta mi oš reć?“
Mama je rekla: „Oću reć da je onda bolje da se šta prije dođe do najgoreg! Ako u šta kraćem roku dođemo do toga da situacija više ne može bit groznija, ondašmo brže doć u priliku da se situacija popravi! Bereš, mišu? A to znači da je na izborima pametnije glasat za kandidata koji je više loš, nego za onog koji je manje loš!“
Tata je rekao: „Znači – šta više katastrofe, to više nade?“
Mama je rekla: „Pazi, mišu, ako je na jednoj strani kandidat sa kojin idemo u pizdu materinu, ka šta je naprimjer primjera Milanović, a na drugoj strani kandidat sa kojin idemo u tri pizde materine, ka šta je naprimjer primjera Kolinda, onda nemoš poreć da ovi drugi pruža više mogućnosti!“
Tata je rekao: „E znan, mačak, al ima tu jedan zajeb… Ti polaziš od toga da postoji dno dna! Odnosno najgora moguća situacija!“
Mama je pitala: „Pa zar ne postoji?“
Tata je rekao: „Možda ne postoji! O tome ti ja pričan!“
Mama je pitala: „Kako to misliš, čoviče?“
Tata je rekao: „Možda uvik može bit lošije! Možda uvik postoji gore od onog šta viruješ da je najgore! Kužiš, mačak? Možda je to provalija koja nema dna, nego samo pičiš nizbrdo u beskraj!“
Mama je rekla: „O jebate dragi irud…“
Tata je rekao: „Eee, draga moja, o toj stravi ti ja govorin…“
Ja sam rekao: „Al glavno da je provalija samostalna i suverena!“
Tata je rekao: „Molin?“
Ja sam rekao: „Glavno da je provalija samostalna i suverena!“
Tata je podviknijo: „Kakva su ti to sranja, jebate noj?!“
Mama je rekla: „Od koga si čuja takve šporkarije?“
Ja sam rekao: „Od dida!“
Tata je dreknijo: „Jeben u glavu tebe i njega! Aj igraj se tamo na tapetiću, i da se više nisi miša u razgovore odraslih! Jel to kjaro?“
Ja sam rekao: „Kjaro je!“
Mama je tati rekla: „Al gleaj, mišu… Ako bi slučajno bilo tako ka šta ti kažeš, onda je skroz svejedno!“
Tata je pitao: „Šta je svejedno?“
Mama je rekla: „Ako u svakom slučaju tonemo iz goreg u gore, i nikad ne stižemo do najgoreg, jer pošto i od najgoreg ima gore, onda je svejedno oćemol putovat brzo ili sporo! Tojest isti nan je klinac oćemol glasat za manje lošeg il za više lošeg kandidata!“
Tata je rekao: „A je, dobro govoriš… A najgore u svemu je šta ustvari ne možemo unaprid znat ima li ambis dno ili ga nema!“
Ja sam rekao: „To je ništa lakše utvrdit!“
Tata je podviknijo: „Opet on!“
Mama je podviknila: „Jel ti ćaća lipo reka da se ne mišaš?!“
Tata je vrtijo sa glavom: „Ne može papan izdržat da se ne pravi pametan! Molinte lipo, on zna kako će utvrdit ima li ambis dno… Aj baš da čujen!“
Ja sam rekao: „Najpri polako dođeš iznad provalije! Onda spustiš rebe i mudantice do kolina! Onda se nagneš naprid i piškiš!“
Mama je zinila: „Piškiš?“
Ja sam rekao: „Je! A dok piškiš, dobro slušaš da čuješ oće li odozdo šljapnit! Ako šljapne, znači da ambis ipak ima dno! Gotova priča!“
Tata je raskobečijo oči: „Bogte dragi jeba…“
Mama je rekla: „Nemoš virovat… Jesi to isto čuja od dida?“
Ja sam rekao: „Jesan!“
Tata je mami rekao: „Ženac, ako mogu birat oćul ovoj pantagani zavidat peščurinu il ću je puntat sa nogom, zašta da se opredjelin? Za manje zlo ili za jače zlo?“
Mama je rekla: „Ma pusti ga, viš da mu je staro prdilo napunija glavu…“
Tata je rekao: „Pa šta me kuri bolac!“
Mama je meni rekla: „ Gleaj, sinak, da ti mama nešto objasni… Prvo i prvo, mama i tata govore o izborima, i to kad in oba kandidata ne odgovaraju! A to nije nikakva zajebancija, nego se ka odgovorni ljudi dogovaramo šta nan je najpametnije činit!“
Ja sam rekao: „Dida isto kaže da izbori nisu zezancija i da in se mora pristupit odgovorno!“
Mama je rekla: „A drugo i drugo, kad spominjemo provaliju, ambis i te stvari, onda je to metafe… metifo… onda je to preneseno značenje! Mora si o tome već učit u školi! Znači, kaže se provalija, a misli se na opću situaciju, na razne teškoće i slično! A ne stvarno na neku jamu! Jel to bereš?“
Ja sam rekao: „Naravski da berem!“
Tata je viknijo: „Pa zašto onda, dok mi pričamo o izborima, ti ulećeš sa pišanjem u rupu, jebaga led?!“
Mama je rekla: „I plus ti je rupa samostalna i suverena!“
Tata je rekao: „Kako nan to može pomoć dok dumamo između manje lošeg i više lošeg kandidata?“
Ja sam rekao: „Dida kaže da to je takođe preneseno značenje!“
Mama je dreknila: „A šta mu to pišanje u bezdan znači, majketi?“
Ja sam rekao: „Znači da će odgovoran čovik u svakom slučaju glasat priko kurca!“
(1805)