Sretan Božić!
Isus je rekao: „Bogami ti je ova travarica prva liga. Klizi ka nektar.“
Dida je rekao: „To je iz Toninove konobe. Deset godina je odležala. Sipniću ti još jednu.“
Isus je rekao: „Sipni, ko ga jebe. Kad je bal, nek je maskenbal.“
Dida je rekao: „Ol nam pamet smeta da nalijemo ćuture.“
Isus je rekao: „A bogami mi i ne preostaje ništa drugo nego se pošteno naroljat. Svaki Božić mi pada mrak na oči, čoviče, najrađe bi u zemlju propa. Da nisan sad sa tobon udrija po travarici, uzeja bi bilo koji drugi klinac, majkemi, samo da se obeznanim. Heroin, kokain, formalin… uopće ne biran.“
Dida je rekao: „A štaš sad, jebiga, ljudi ti slave rođendan, ne moraš padat u takvu depru. Nije to najgora stvar na svitu.“
Isus je rekao: „Kurac nije! Pe jel vidiš ti našta ovo sliči?! Volija bi da san umra bez da san uskrsnija, časna rič, samo da ovo ne gledan.“
Dida je rekao: „A dobro, je malo sve napuvano…“
Isus je rekao: „Nije samo napuvano, nego je ogavno. Majkemi mile, kad vidin u šta su me ovi ljudi pritvorili, ne mogu se pripoznat. Razumiš, čoviče, ne mogu se pripoznat! Svugdi okolo miljuni mojih sličica, kipića, raspela, krunica-palaca, Isus ovo, Isus ono, a taj uopće nisan ja, nego je ti Isus šta ga oni slave nešto totalno suprotno od mene. Ka da su izabrali mog najgoreg neprijatelja i veličaju ga ka da san ja. Pa di to ima, bogte jeba?!“
Dida je rekao: „Ista ti je stvar sa nama komunistima i partizanima. Oslobodili smo zemlju, potaracali okupatore i buržoaziju, sjebali kapitalizam, uveli radničke savjete i samoupravljanje, ukinili socijalne razlike… i posli ti se narodne mase po tome popišaju. I zašta si se borija, prika? Zakurac!“
Isus je rekao: „Tačno tako! Ja san se u svoje vrime tuka bez milosti i sa Rimljanima i sa svećenstvom, jeba san in milu mater, razumiš, ono, prca san ih di god san stiga. Toliko san in diza živce da su me na kraju razapeli. I sad ti isti svećenici, ta banda koju ja nisan moga smislit, mašu sa mojin slikama i pozivaju rulju da in se klanja! Pa kako neš ispalit na živce! Di to ima, bogte jeba?!“
Dida je rekao: „Nema ti, moj prika, ništa stravičnije od historijskog revizijonizma, to je zlo da gore ne može bit… Jel može još jedna travarica?“
Isus je rekao: „Sipaj, ko ga jebe… Ti Isus šta ga oni danas slave, to je jedan obični šonjo i pizdunčić, ako mene pitaš. Govno od vođe, da oprostiš. I pogledaj cilu tu božićnu ambalažu, molinte lipo, te jaslice, te ovčice i magarčići, te anđelčići, te borići, te zvizdice i lampice… Pa ja san bija ozbiljni fajter, jebaga irud, di god bi doša pravija bi ršum i nered. Vojsku su slali na mene! Ja san tija iz korjena prominit svit, a ne ukrasit ga sa anđelčićima, oblačićima i bombončićima!“
Dida je rekao: „Božić je festival historijskog revizijonizma.“
Isus je rekao: „Tačno tako! I kako je onda meni, prika, gledat svoje slike kad sa njima maše oni šljam šta je natakarija mitre sa šljokicama na tikve, šta se uguzija u raskošne katedrale i šta drži mise za pozlaćenim oltarima? A? Samo zbog toga miritaju da ih se sve do jednog pošajba sa kalašnjikovom! Pa ja i moja ekipa smo išli iz pojata goli i bosi, čoviče božji. Odrekli smo se sve privatne imovine. Bija san ljuti protivnik onih koji se danas najviše zaklinju u mene!“
Dida je rekao: „Ista stvar! I ti i ja smo se borili protiv stranih okupatora i domaćih izdajnika, a uz to još i dizali socijalističku revoluciju.“
Isus je rekao: „Dobro, revolucija je svakako bila, al nisan baš siguran je li socijalistička, to je tad još bija nepoznat pojam…“
Dida je rekao: „Ma nema šanse da nije. Ti si se, prika, tuka za jednakost, blagosilja si siromašne, napada bogataše, farizeje i reakcijonarni kler… Kad si sa onih par riba nahranija miljon svita, to je bija prvi slučaj planske socijalističke privrede šta je meni poznat.“
Isus je rekao: „E, a kad sad vidin u šta su me ljudi pritvorili… Ispada da san se borija protiv abortusa, kontracepcije i pedera. Pa molinte lipo! Nije mi padalo na pamet, čoviče božji! Jebalo se meni ko sa kim i zašto ide u postelju! Ima san ja važnijih stvari na pameti!“
Dida je rekao: „A mogu mislit kako si se sa dvanest apostola šta nonstop putuju, žive i spavaju skupa moga borit protiv homoseksualizacije.“
Isus je rekao: „A šta da ti kažen, prika, bilo je tu svega i svačega…“
Dida je rekao: „Oćemol mi još po jednu?“
Isus je rekao: „Sipni, ko ga jebe… Eeee, da mi je baren bilo umrit bez da san uskrsa, pa da ne moran ovo gledat. A neću ni spominjat šta je bilo prije. Dvi iljade godina ja trpin ova sranja, prika. Naprave moju lažnu kopiju i onda udri širit viru Isusovu, pa inkvizicija, pa sprave za mučenje, pa lovovi na vištice, pa pokolji, pa križarski ratovi, pa lomača za Đordana Bruna… Sad se situacija mrvu popravila, al i dalje je za izrigat.“
Dida je rekao: „Tako je i Staljin uzurpira revoluciju, jebenliga u glavu…“
Isus je rekao: „Al vi ste se na kraju ipak škapulali. Izvukli ste se u zadnji čas. Eeee, blago vama komunistima i partizanima.“
Dida je rekao: „Zašto, jebate?“
Isus je rekao: „Pa vas su barenko skroz odjebali. Ono, popišali su se po svemu šta ste učinili, proglasili vas za mrkli mrak i odložili u ropotarnicu povjesti. A mene su maherski zajebali, pa me slave dok se pišaju po idealima za koje san se ja borija. Razumiš, prika? Oni u moje ime po meni gaze! Jel bereš koji je to munstruozni zločin? Napravili su od mene svetinju da bi mi mogli uzet dušu! Pa jel ja iman ikakva autorska prava na svoja djela? Jel mene Bog stvorija da bi me ološ krivotvorija?“
Dida je rekao: „A je, čoviče, to je klasični slučaj krađe identiteta…“
Isus je rekao: „Eeee, prika, šta bi ja da da su me skroz odjebali ka i vas komuniste. Spasija bi se da san bačen u ropotarnicu povjesti. Bija bi najsritniji čovik na svitu da neki pop dođe za oltar i vikne: Isus je bija đubre i dušmanin!“
Dida je rekao: „Šta da vikne, majketi?“
Isus je dreknijo: „Isus je bija đubre i dušmanin!“
Mama je rekla: „Čako, jesi li ti normalan?!“
Dida je rekao: „Šta je bilo?“
Mama je rekla: „Pa nemoš urlat takve bljuzgarije, za gospu blaženu! Doće nan pandurija na vrata!“
Dida je rekao: „Asti mande, biće san se to u snu zapriča. Popija san koju travaricu viška i zakunja na kauču.“
Mama je rekla: „A jel ti moš u snu vikat išta drugo nego da je Isus đubre i dušmanin?! I to baš prid Božić!“
Dida je rekao: „Samo da se zna, to san vika u njegovu obranu.“
Mama je rekla: „Obranu od koga?“
Dida je rekao: „Pa od Isusa!“
(1238)