Dodatni prihod
U mojoj zadaći iz hrvackog mama i tata stoje u sobi od mene i Damjane. Tata mami kaže: „Evo, tu ćemo dodat dva kantunala i dvi lampadine, izbacit vanka igračke i biće ka bog!“ Mama tati kaže: „Ajme, mišu, to smo se baš super sitili da dičju sobu iznajmljujemo turistima!“ Tata kaže: „Šta ti je, mačak, pa svi živi su se bacili u turizam! Bez toga nema šansi da preživimo!“ Onda ja roditelje pitam: „Ako će u našoj sobi bit turisti, di ćemo spavat ja i Damjanica?“ Tata odmahne rukom: „Ajde bogati, nije sve u spavanju…“ Mama meni kaže: „Namistićemo vam štramce, pa ćete ti i sestrica spavat u drvarnici!“ Ja kažem: „U drvarnici?! Ali u drvarnici ima pantagana!“ Tata kaže: „Ne brini se, sinak, one će odma skužit da si ti veća pantagana od njih i sve će uteć!“
Poslje meni Damjana tuli: „Neće mala spavat sa pantaganama!“ Ja kažem: „Ne plači, Damjanice, tebe će tvoj braco škapulat!“ Damjanica pita: „Al šta da radimo?“ Ja kažem: „Prijavićemo roditelje centru za socijalnu skrb! Oni će ih dovest u red!“
Teta Verica iz centra za socijalnu skrb se izbeči prema meni i Damjani: „Da spavate u drvarnici?! Sa pantaganama?! Pa to je monstruozno!“ Ja kažem: „Mi isto mislimo da je to strava i horor!“ Teta Verica kaže: „Ne da je strava i horor, nego je užas i koma! Al zašto vaši roditelji to rade? Jesul oni neki manijaci?“ Ja kažem: „Rekli su da oće našu sobu iznajmit turistima!“ Teta Verica kaže: „Aaaa, pa to je skroz druga stvar… A jebiga bože, mora se imat dodatni prihod! Takvo je vrime došlo, svi smo mi danas osuđeni na turizam!“ Ja kažem: „Ja vidin da su ovde osuđena samo dica!“ Teta Verica kaže: „Tribate skužit, mališi, da mama i tata to rade za vaše dobro!“ Ja pitam: „Za kakvo naše dobro?“ Teta Verica kaže: „Pa da ne morate sutra, štajaznan, spavat po drvarnicama sa pantaganama!“
Poslje meni Damjana tuli: „Neće mala spavat sa pantaganama!“ Ja kažem: „Ne plači, Damjanice, tebe će tvoj braco škapulat!“ Damjanica pita: „Al šta da radimo?“ Ja kažem: „Špijaćemo roditelje didi! On će im dat papra!“
Moj dida meni na telefon kaže: „Sve san te skužija unukiću! Ti znaš da bi tvoj dida za tebe da život! Jel tako da znaš?“ Ja kažem: „Znam, dida!“ Dida kaže: „Al žalin slučaj, ovi put ti iz princifijelnih razloga ne mogu pomoć!“ Ja pitam: „Zašto, dida?“ Dida kaže: „Ja san ti veliki zagovornik turizma!“ Ja pitam: „Zbog čega, dida?“ Dida kaže: „Šta u ovoj zemlji ima više turista, to je manji postotak Hrvata! Ubra san da se meni Hrvacka najmanje gadi u toku lita, kad je u njoj najviše stranih turista! Šta automacki znači da je u njoj najmanji postotak debila! Drugin ričima, bez turizma idemo u trokurac!“ Ja kažem: „Ali ja i Damjanica idemo spavat u drvarnicu sa pantaganama!“ Dida kaže: „Izdrži, unukiću! Svako se od nas mora žrtvovat za budućnost!“
Poslje Damjana meni tuli: „Neće mala spavat sa pantaganama!“ Ja kažem: „Ne plači, Damjanice, tebe će tvoj braco škapulat!“ Damjanica pita: „Al šta da radimo?“ Ja kažem: „Javiću se ja Pipli! Piple će skuvat neku brumu!“ Damjana pita: „Koji Piple?“ Ja kažem: „Piple d Smajling Fejs!“
Kod nas doma kod kuće zvoni telefon. Kad mama digne sluju onda Piple d Smajling Fejs kaže: „Dobar dan! Čuo sam da kod vas mogu da rezervišem dvokrevetnu sobu za letovanje! Da li je to tačno?“ Mama kaže: „Tačno je! Al kako ste prije saznali? Nismo to još ni oglasili!“ Piple kaže: „Saznao sam preko društvenih mreža!“ Mama kaže: „A je li? Ma viš ti kako su te društvene mreže jedno čudo! Čovik samo pomisli da će iznajmljivat sobu turistima i to se odma proširi!“ Piple kaže: „Ako imaš dobre aplikacije, život nema komplikacije!“ Mama se keseri: „To i ja govorin mužu, al on kaže da me kurca ne razumi!“
Onda Piple d Smajling Fejs kaže: „Hteo bi da rezervišem sobu za predsednika naše partije! Ja sam, znate, njegov sekretar! On bi došao tu na letovanje sa ženom! Ako može, mi bi da rezervišemo celi juli!“ Mama pita: „Celi juli?“ Piple kaže: „Da, celi juli! Da li je to u redu?“ Mama kaže: „Pa je, čoviče, kako neće bit u redu! A na koje ime da rezerviramo?“ Piple kaže: „Vojislav Šešelj!“ Mama zine: „Vojislav Šešelj?“ Piple kaže: „Da, Vojislav Šešelj!“ Mama kaže: „Ha, pa nije valjda onaj Vojislav Šešelj?“ Piple d Smajling Fejs kaže: „Gospođo! Samo je jedan Vojislav Šešelj!“ Mama šuti. Onda mama kaže: „Skužajte, jel možete nazvat za kvarat od ure? Samo da provjerin jel nan soba slobodna!“
Učiteljica Smilja je pročitala moju zadaću iz hrvackog i rekla je: „I? Kako ovo završava?“ Ja sam rekao: „Zašto bi završilo? Pa tek je počelo! Triba sačekat nove nastavke!“ Uča Smilja je podviknila: „Kakve nove nastavke, jebate? Pa nije ti ovo sapunica! Dobili ste za zadaću jednostavnu temu da napišete nešto kratko o mami i tati, a ti bi mi pisa u nastavcima! Nema šanse!“ Ja sam rekao: „Ali kad iman štofa za cili roman, učiteljice!“ Uča je rekla: „Kojeg štofa? Jel mi ovde učimo krojenje i šivanje il učimo kako se zadaće iz hrvackog pišu kratko, jasno i sažeto?“ Ja sam šutijo. Uča je rekla: „Aj nemoj mi tu glumit Krležu, molinte lipo, neman ja živaca za čitat vaše lancune! Da si to odma skratija il ću ti zbičit asa u dnevnik! Kapito?“ Ja sam rekao: „Kapito!“
Kod nas doma kod kuće zvoni telefon. Mama se štrecne: „Šta je ovi navra, jebate ćuk, pa nije još prošlo kvarat od ure!“ Tata kaže: „Aj reci Šešeljevom posilnom da nan da još malo vrimena! Ne možemo se tako nabrzinu odlučit između siromaštva i izdaje!“ Kad mama digne sluju onda učiteljica Smilja kaže: „Dobar dan, Smilja ovde! Jel možda Robi doma?“ Mama odahne. Onda mama kaže: „Nije Robi doma! A šta ga tribate?“ Uča Smilja kaže: „Pa još prije dva minuta san mu rekla da skrati zadaću iz hrvackog, a on se posli toga nikako ne pojavljuje u školi! Uopće ne znan di je on! Sad mi je već vuna da mu se nije nešto desilo!“ Mama vikne: „Cila dva minuta ne ide u školu?! Pa ja ću ga ubit, majkemi!“ Uča kaže: „A je, ne bi ga bilo loše malo odgojno isprepičkat!“
Onda mama pita: „A šta je to bilo sa zadaćom iz hrvackog?“ Učiteljica Smilja kaže: „Zadala san in temu da napišu nešto kratko o mami i tati, a on se raspisa u nastavcima! Zaglumija lola Krležu, pa san mu naredila da to skrati!“ Mama pita: „A šta je pisa?“ Uča kaže: „Ma neke markove konake, ono, proliv dosadni, živa škovaca od zadaće! Ka u stilu da su mu mama i tata iznajmili sobu Vojislavu Šešelju, a njega i sestricu poslali spavat u drvarnicu sa pantaganama…“ Mama krikne: „Ajme koja guba laživa!“ Uča kaže: „Pa to san mu i ja rekla! Šta imaš toliko drobit i mrčit papir u nastavcima, čoviče, kad ti ono šta si tija reć stane u jednu rečenicu!“ Mama pita: „A šta je to on tija reć?“ Uča kaže: „Da roditeljima jebe mater četničku!“
(999)