Odnija nas Hag

Ona učiteljica Smilja je nama u školi tumačila gradivo iz prirode. Onda je usrid sata u razred ugibala ona direktorica. Dića je dignila ruku i rekla je: ‘Dragi đaci, skužajte šta na sekund prekidam nastavu! Samo da napomenem da se u petak kad idete u školu svi lipo obučete i da iz doma ponesete krunice!’ Mi ekipa iz razreda smo nju gledali sa lakšim čudilom. Dića je rekla: ‘U petak ćemo se svi učenici i nastavno osoblje skupit tuto kompleto u školskoj dvorani da zajedno gledamo prenos i čekamo presudu našim generalima!’

Mi smo i dalje piljili u direktoricu sa čudancijom. Onda je ona tuljanica Niveska pitala: ‘Kojim generalima?’ Dića je dignila ombrve i rekla je: ‘Kako kojim? Pa našim generalima, zna se! Herojima domovinskog rata koji čekaju presudu suda u Hagu!’ U razredu je uletila tišinčuga. Onda je ona pederica Sandra pitala: ‘Šta je to sud u Hagu?’ Onda je onaj Kane Šteta pitao: ‘Šta je to domovinski rat?’

Tu je dića iskobečila oči sa zinutim ustima. Učiteljica Smilja je porumenkila po obrazima. Dića je zlamenovala se i podviknila je: ‘Jesan li ja to dobro čula?! Jesan li ja to čula da ne znate šta je domovinski rat?!’ Mi smo slegnjivali sa ramenima i gledali smo se sa zbunjozom. Moj drug Dino je rekao: ‘Ja neam blage…’ Mala Teica je rekla: ‘Prvi put čujen…’ Nela Svinjogojstvo je rekla: ‘Toga nema u gradivu…’ Flomić Boban je rekao: ‘Totalna nepoznatost…’ Rino Sajla je rekao: ‘Niks ferštenzi…’ Onda je dića dreknila: ‘A sram vas bilo i stid, bando jedna neobrazovana! Kako možete ić u školu i takve stvari ne znat?! Da nije bilo domovinskog rata ne bi bilo ni Hrvacke!’ U razredu je opet uletila ljuta tišinčuga. Onda sam ja pitao: ‘Šta je to Hrvacka?’

Dića je u roku munja naperila sa kažimprstom prema uči i arlauknila je: ‘Smiljo! Jesil ove škovace od đaka ti ovako lipo naučila?!’ Učiteljica Smilja je škarpunila se i cijuknila je: ‘Seru da ne znaju, gospojo direktorice! Namjerno nas prcaju u glavu!’ Uča je njoj dreknila: ‘Aj izlazi vanka! Moran sa tobom hitno razgovarat! Pa nemoš ti bit u nastavnom osoblju i imat takve stravične rezultate!’ Uča je cijukala: ‘Ama seru male pantagane, direktorice! Kako ne kužite da nam prodaju odurnu brumu!’ Dića je viknila: ‘Mrš vanka, rekla san! Neću ovdi prid dicon da ti skidan skalp!’ Onda je direktorica izgibala iz razreda. Uča Smilja je skakućala za njom prema vratima. Ona je okrenila se prema nama i zarežala je: ‘A platićete vi meni! Pičkalivan materina, dabivan pička materina!’ Onda je ona prošla kroz vrata i ušla je u mrklu mrakušu.

Onda je ona balibanica Lidija gurnila učiteljicu Smilju po ramenu. Uča je trgnila se na katrigi i rekla je: ‘Šta je bilo?’ Balibanica Lidija je rekla: ‘Zaspali ste, učiteljice!’ Uča je pitala: ‘Šta san?’ Lidija je rekla: ‘Zaspali ste! Dali ste nan da pišemo kontrolni iz prirode i onda ste zaspali u klupi!’ Uča je rekla: ‘Zaspala? Ajde fala kurcu… Samo da oni užas nije stvarnost!’ Balibanica Lidija je pitala: ‘Ali ste štagod grubo sanjali?’ Učiteljica Smilja je protrljala se po faci i rekla je: ‘Ništa važno!’ Balibanica Lidija je rekla: ‘Dobro, pa možete nan reć! Ako smo po ure slušali turbo hrkaonu, znači da smo spremni i za druge jezive stvari!’ Uča je odmahnila sa rukom i rekla je: ‘Ma gluposti! Sanjala san da niko u razredu ništa ne zna o našim generalima!’

Onda je balibanica Lidija dignila livu ombrvu i pitala je: ‘Kojim generalima?’ Uča Smilja je rekla: ‘Pa našim, bogati! Herojima domovinskog rata koji čekaju presudu suda u Hagu!’ Tu je u razredu uletila tišinčina na kvadrat. Onda je ona tuljanica Niveska pitala: ‘Šta je to sud u Hagu?’ Onda je moj drug Dino pitao: ‘Šta je to domovinski rat?’ Učiteljica Smilja je skriknila: ‘A u mačku piterinu!’

Onda je ona učiteljica Bruna iz bekavaca drmnila uču Smilju po ramenu. Uča Smilja je trgnila se na katrigi i rekla je: ‘Šta je bilo?’ Uča Bruna je njoj rekla: ‘Lako šta spavaš u zbornici, jebate, al ne moraš još i beštimat u snu!’ Uča Smilja je rekla: ‘Molim? Zaspala san? Aj fala kurcu… Gospe moja, koji horor film!’ Uča Bruna je pitala: ‘Šta si to grubo sanjala, mila?’ Uča Smilja je odmahnila sa rukom i rekla je: ‘Ništa važno!’ Uča Bruna je rekla: ‘Dobro, pa moš mi reć! Viš da san te probudila prije nego si direktoricu škole i ministra obrazovanja poslala u trokurac!’ Uča Smilja je rekla: ‘Ma bezveze! Sanjala san da san zaspala na satu prirode!’ Uči Bruni je uletilo čudilo: ‘N bava? Zaspeš u zbornici i sanjaš da si zaspala u razredu?’ Uča Smilja je rekla: ‘Život je konpliciran!’

Uča Bruna je pitala: ‘I šta je bilo na satu prirode?’ Učiteljica Smilja je nagnila se prema njoj i utiho je šapnila: ‘Nemoš virovat! Sanjala san da niko u mom razredu ništa ne zna o našim generalima i suđenju u Hagu!’ Uča Bruna je šapnila: ‘Ajde u kua?!’ Uča Smilja je šapnila: ‘Majkemi mile!’ Uča Bruna je šapnila: ‘Ma nemoj me jebat?! Tries komada dice od po devet godina nemaju pojma o našim herojima kojima se sudi za najgore ratne zločime?’ Uča Smilja je šapnila: ‘Niko ništa!’ Uča Bruna je šapnila: ‘Strašno! Imat učenike kojima do te mjere nije opran mozak! To moš samo sanjat!’ Uča Smilja je šapnila: ‘Pa to ti i govorin!’

Onda je ona direktorica doviknila priko zbornice: ‘Alo vas dvi, šta se to došaptavate?’ Uča Smilja je porumenkila i rekla je: ‘Ništa važno!’ Uča Bruna je rekla: ‘Malo se dogovaramo oko gradiva!’ Dića je njima rekla: ‘Ajmo, ajmo, kimba na nastavu! I nemojte zaboravit napomenit dici da se u petak lipo obuku i ponesu iz doma krunice!’ Uče su zapiljile se u nju sa lakšom tupajom. Dića je rekla: ‘U petak ćemo se svi učenici i nastavno osoblje skupit tuto kompleto u školskoj dvorani da zajedno gledamo prenos i čekamo presudu našim generalima!’ Onda je uča Bruna pitala: ‘Kojim generalima?’ Dića je zarežala: ‘Zna se kojim generalima, Bruna! Našim herojima domovinskog rata koji čekaju presudu suda u Hagu!’ Uče su i dalje gledale u diću sa tupajom. Onda je uča Smilja pitala: ‘Šta je to sud u Hagu?’ Onda je uča Bruna pitala: ‘Šta je to domovinski rat?’

Onda je u direktoricinoj kamcelariji zazvrndao telefon. Dića je skočila se iz katrige i dignila je sluju. Sluja je rekla: ‘Alo, ovdi ministar obrazovanja! Sad mi je tajnica javila da spavaš na radnom mistu!’ Dića je cijuknila: ‘Ko? Ja?’ Sluja je rekla: ‘E ti, šta se praviš tudumica! Hrkala si da se čulo do Zagreba i onda te sad probudijo telefon!’ Dića je zamuckala: ‘Ama nisan, majkemi mile…’ Sluja je podviknila: ‘Nemoj mi još ić lagat, jebenliti neću boga! Oš da ti u roku odma sašijen otkaz?’ Dića je rascendrala se: ‘Ma samo san dvi minute ubila oko, ministre! I plus toga san sanjala neki teški horor!’

Sluja je pitala: ‘Kakvi horor?’ Dića je rekla: ‘Nemoš virovat! Da mi nastavno osoblje ne zna ništa o našim generalima i suđenju u Hagu!’ Sluja je rekla: ‘Nemoj zajebavat?!’ Dića je rekla: ‘Časna rič! Još san u šoku i nevjerici!’ Sluja je rekla: ‘Anbilivibl! Ako je takva situacija sa nastavnim osobljem, kako je tek sa đacima?!’ Dića je rekla: ‘Neam blage, jebate! Računan da je to ipak samo san!’ Sluja je rekla: ‘Isto ti to idi provjerit!’ Dića je rekla: ‘Iden iz ovih stopa!’ Sluja je rekla: ‘Aj brzo! I ponesi za svaki slučaj krpu i sić vode!’ Dića je pitala: ‘Šta će mi krpa i sić vode?’ Sluja je podviknila: ‘Kako šta će ti? Pa da učenicima opereš mozak!’

Učiteljica Smilja je nama tumačila gradivo iz prirode. Onda je usrid sata u razred ugibala ona direktorica. Dića je rekla: ‘Skužajte šta na sekund prekidam nastavu! Samo san došla povirit kakva je u vas situacija!’ Uča Smilja je njoj rekla: ‘Sve je fajn! Niks problemos!’ Dića je rekla: ‘Mislim, jel atmosvera među đacima okej dok čekamo presudu iz Haga?’ Uča je rekla: ‘Prva liga! Evo pogleajte sami!’ Onda je dića zapiljila se u nas rulju u razredu. Ja sam sidijo u prvoj klupi s live strane. Do mene je sidijo Robi. Iza Robija je sidijo Robi. Do Robija je sidijo Robi. Iza Robija je sidijo Robi. Do Robija je sidijo Robi. Iza Robija je sidijo Robi. Do Robija je sidijo Robi…

Direktorica je skriknila: ‘Smiljo, jebate, kakvi ti je ovo razred?!’ Uča je raširila ruke i pitala je: ‘Šta fali razredu?’ Dića je rekla: ‘Pa ovo još nisan vidila, čoviče božji! Pun ti je razred istog učenika!’ Uča je stavila ruke na kukove i rekla je: ‘Ha, pa rekli su nan da dok čekamo presudu našim generalima moramo bit svi ka jedan!’ Dića je podviknila: ‘Znan ja dobro da moramo bit svi ka jedan! Al zašto je taj jedan baš Robi?’ Uča Smilja je rekla: ‘Zato šta je on najgori!’

Robi K. (IIIa)

Izvor: bigblog.tportal.hr/robik3a

(412)